POGLEDAJTE CELU LISTU 100 NAJBOLJIH ROMANA
***
(Novi) Nebojša Milenković je istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista iz Novog Sada. Kustoski priredio stotinak izložbi, autor je šest zbirki pesama, jedne knjige priča, više stručnih studija i desetak umetničkih monografija.
Kod Akademske knjige objavio je romane: Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici (2019), Savršen antitalenat za sreću (2021, 2022) i Staljin je voleo decu (2026).
***
Prvi poriv mi je bio da se pozivu Velikih priča ljubazno zahvalim – jer sam, zapravo, protiv svake vrste rangiranja, pošto književnost, bar kako je ja shvatam, nije utrka. No, svestan da su takve „trke“ i korisne – pošto podsećaju na zaboravljene ili zapostavljene knjige i, što je važnije, podstiču na čitanje – poziv sam ipak prihvatio. Uz svest da različite periode našeg čitalačkog života obeleže drugačije knjige, u meri da se nekadašnjih sebe na kraju sećamo kroz štiva koja smo tada čitali – evo liste ne najboljih, već onih romana koji su za mene kao čitaoca imali formativni značaj:
Izbor: Nebojša Milenković
Deset romana
1
Dnevnik o Čarnojeviću
Miloš Crnjanski, 1920.
Za mene najbolji srpski roman i svakako najbolji roman Miloša Crnjanskog. Poetski savršen, atmosferičan, bez praznog hoda i gotovo bez ijedne suvišne rečenice.
2
Hazarski rečnik
Milorad Pavić,1984.
Danas pomalo zapostavljen, kad se pojavio Pavićev roman-leksikon izazvao je istinsku revoluciju načina na koji se knjige pišu, ali i čitaju. Još se sećam svoje početne zbunjenosti – ali i fasciniranosti u trenucima kad sam napokon uspeo da pronađem „ključeve“ za ovu knjigu.
3
Grobnica za Borisa Davidoviča
Danilo Kiš, 1976.
Jedna od knjiga posle kojih naš pogled na književnost, odnosno na pisanje, ne ostaje isti. Kiš je spojio dokumentarnu preciznost, fikciju i gotovo savršenu kontrolu jezika, napisavši knjigu koja istovremeno govori o istoriji, zlu i mehanizmima njegovog nastanka.
4
Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji
Bora Ćosić, 1969.
Možda najduhovitija i jedna od najinteligentnije napisanih knjiga u književnosti na ovim jezicima u XX veku. Kroz vizuru dečaka i priču o njegovoj porodici u istorijski turbulentnim vremenima, Bora Ćosić pokazuje kako su smeh i humor itekako efikasna oružja protiv svakog totalitarizma.
5
Usta puna zemlje
Branimir Šćepanović, 1974.
Omamljujuća knjiga čija unutrašnja dramaturgija i pregnantna napetost dugo nakon čitanja ostaju u vama. Pre nekoliko godina čitao sam je ponovo – gotovo sa istim uzbuđenjem kao i prvi put.
6
Gec i Majer
David Albahari, 1998.
Ovo je roman o zlu koje pritom nije eksplicitno imenovano. Baš zato je ono možda i prisutnije: hladno, svakodnevno, rutinsko i gotovo nevidljivo, a time utoliko strašnije. Moćan, ubedljiv, uznemirujući roman o banalnosti zla.
7
Fama o biciklistima
Svetislav Basara, 1987.
Da li je istorija mistifikacija ili falsifikat? Basara od tog pitanja pravi duhovitu i lucidnu, u momentu nastanka nesporno radikalnu knjigu, o našoj potrebi da istoriji uopšte poverujemo.
8
Sudbina i komentari
Radoslav Petković, 1993.
Suverenim kretanjem kroz epohe, u kojima pisac vodi priču, ali i priča vodi pisca, Radoslav Petković načinom gradnje likova i njihovim preciznim uklapanjem u vreme pokazuje da je majstor istorijske fikcije.
9
Ruski prozor
Dragan Velikić: 2007.
Po Vladimiru Nabokovu, najbolji siže literature svakog pravog pisca predstavlja sam stil. Ruski prozor prava je simfonija stila, velikićevski raskošnog, u kojoj minuciozni opisi usputnih i naizgled efemernih detalja bivaju jednako važni koliko i centralni narativni tok.
10
Otac
Miljenko Jergović, 2010.
Svakako najintimniji i, pre svega prema sebi, najbespoštedniji Jergovićev roman, pritom i žanrovski najkompleksniji – umnogome izdvojen u njegovom opusu. A ja volim knjige koje se izdvajaju.
Problem s ovakvim rangiranjem je i u tome što mi je 10 romana premalo – jer ih je u mojoj čitalačkoj orbiti još najmanje toliko. Zato sam pisao, brisao, dodavao i skidao sa liste, te je ovo gore samo trenutni izbor u momentu predavanja ove ankete.
Već koji minut pre, ili kasnije, na listi bi se svakako našli i: Ivo Andrić: Na Drini ćuprija; Aleksandar Tišma: Upotreba čoveka; Dubravka Ugrešić: Forsiranje romana-reke; Mirko Kovač: Uvod u drugi život; Biljana Jovanović: Pada Avala; Vitomil Zupan: Levitan; Laslo Vegel: Memoari jednog makroa, Mileta Prodanović: Pleši čudovište na moju nežnu muziku, Vladislav Bajac: Knjiga o bambusu ili Goran Petrović sa Opsadom crkve Svetog spasa.
