„Sada je bio gospodar sveta, ali nije sasvim znao šta mu nadalje valja činiti. No, nešto će već smisliti.“
Artur Klark – 2001: Odiseja u svemiru
Ovaj citat sam dugo držao kao pozadinu na telefonu. I to ne na bilo kakvom telefonu, već na staroj i moćnoj Nokiji, na onom nesalomivom čudesu čije su baterije trajale danima. Želio sam da mi bude svojevrstan moto, ideal, nešto na šta se treba ugledati i čemu se nadati. A zašto je sam citat važan za ovaj tekst, o tome ćemo kasnije.
Iako je bivši predsjednik Srbije (kako to dobro zvuči) Aleksandar Vučić htio da bude zapamćen kao graditelj, kao reinkarnacija kneza Miloša, kao vrhunski geopolitički šahista, zasad je nesumnjivo da će iza njega ostati samo jedan, iako istinski vrijedan, legat.
Nije on htio, nije namjeravao, ma nije mu bilo ni na kraj pameti da to što ću reći bude njegova zaostavština, ali odluke istorije uvijek bivaju van naših ruku.
Taj legat je sljedeći – Vučić je postavio idealne uslove da se pojavi studentski pokret, kolektiv kapilarno samoorganizovan „odozdo“, koji je, maltene samostalno, uspio da sruši jedan autokratski, do tad naizgled nepobjedivi, režim.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
