Utakmica Brazila i Maroka imala je dva lica, po jedno za oba poluvremena. Prvo je bila prava nagrada za sve ljubitelje fudbala, a drugo je bilo neuporedivo konzervativnije, no dobili smo odgovore na neka pitanja.
I Ancelottijeva i Ouahbijeva reprezentacija su, već smo znali, kadre da se takmiče sa bilo kim, ali sa – jedni manjim, jedni većim – limitima. Početak utakmice bio je u potpunom znaku afričke ekipe, izgledale su predivno saradnje Bouaddija, Ounahija, Saibarija, Brahima, El Khanoussa i El Aynaouia. Upravo pobrojana imena govore kakvim talentom zapravo raspolaže vicešampion svog kontinenta, jer to su igrači koji uz sve međusobne razlike, mogu da ostvare izuzetne saradnje, potpuno prirodno, na malo dodira.
Mučio se Brazil da isprati početni tempo dosta eksplozivnog Maroka, koji je zaključao loptu do mere da je postalo neprijatno. Paqueta, Casemiro, Bruno, kao da nisu bili spremni na taj intenzitet i u nekoliko su navrata vrlo lako gubili posed tamo gde je to gore nego inače.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
