Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Sledi, Miljenko, putopis sa putovanja na koje nisam otputovao. Krenuo sam bio u Trebinje, stigao do Čačka i tu zbog komplikacija sa diskus-hernijom, kojom se, evo po ko zna koji put penjem na glavu i tebi i čitaocima, odustao od daljeg puta. Godine sustižu. Ma koliko mi ta perspektiva izgledala mrska, izgleda da se ubuduće moram kloniti vožnji dužih od 200 km. Smanjuje mi se radijus. Moći ću, naravno, putovati i na duže relacije, ali pod uslovom da vozi neko drugi.
Nije za diskus-herniju glavni problem sedenje, pritiskanje kvačila, menjanje brzina i održavanje pravca, nego neprirodan, ni-dole-ni-gore položaj ruku, a drugačije se volan držati ne može. To stvara takozvane mikrostresove, u koje – to mi je tu nedavno, otkrio naš prijatelj Vlada Kostić, a ja se zaprepastio jer sam mislio da su za kičmu najgora saginjanja i podizanje teških tereta – spada i jedna naoko nenaporna aktivnost kakva je tipkanje po tastaturi.
Za diskus-herniju su isto koliko tastaturni mikrostresovi – možda i više – pogubne česte promene vremena, a u poslednja dva meseca vreme se menjalo nekoliko puta u toku dana.
Nisam se osećao nešto naročito mlado ni dok sam bio mlad, ali sam iz nekog razloga očekivao (i mislim da u tome nisam jedini) da nikad neću toliko ostariti da neću moći da se odvezem od tačke A do tačke B.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
