Matija je samo govorio ono što je Srbija htela da čuje

Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.  

***

Da je otac Tadej bio šofer, mirne je duše mogao reći: kakvi su ti putevi i saobraćaj, takav ti je život, uz napomenu da je srpski auto-saobraćaj po sili nužde – glava tu može da se izgubi, s mukom stečeni audi da se slupa – nešto bolji od srpskih misli i srpskih života. Hoću da kažem da se zbog pomenutih opasnosti, pravila u Srbiji najviše poštuju u auto-saobraćaju. U svim ostalim saobraćanjima ne važe nikakva pravila. Što ne znači da se i saobraćajna pravila poštuju u situacijama kad nema – ili kad se motorizovanim kabadahijama učini da nema – neposredne opasnosti, kad se baš ne mora i (naročito) kad niko ne vidi.

Skrenuću ti pažnju na jednu saobraćajnu pojavu koja dosta govori o karakterologiji ovdašnjeg življa. Često ćeš u crnim hronikama ovdašnjih novina – od kojih su crnji samo urednici i novinari – naići na vest: “Pešak oboren, vozač pobegao sa lica mesta.” To je pravilo, nikada se nije dogodilo (bar ne da znam) da je neki vozač koji je naleteo na pešaka i teško ga povredio (ili ubio) “izmakao ruci pravde” – policija takve uvek pronalađe u roku od nekoliko sati – svejedno, uvek, kad se tako nešto ponovi, u crnim hronikama pročitaš da je pešak oboren, a da je vozač pobegao sa “lica mesta”.

Tu imamo tri (prećutne) karakterološke značajke “srpskog roda”: nespremnost da se prihvati odgovornost za postupke, nada da će se dogoditi nemoguće i užasavajuća bezosećajnost. Pazi sad: ako se hit-and-run situacija dogodi noću, na nekom sporednom putu – kao što se često događa – pa ako udarnik pobegne, udareni ponekad iskrvari i umre pre nego što ga pronađu, a možda ne bi morao umreti da se udarnik zaustavio i odvezao ga u bolnicu.

Srbija je sama po sebi saobraćajna nesreća dugog trajanja, njena istorija je nasilnička vožnja u suprotnom smeru. Da se u Srbiji vozi kako se vodi politika, bio bi to permanentni masakr, a da se pravila i zakoni u Srbiji poštuju bar kao u saobraćaju, bilo bi mnogo bolje. (Brišem “mnogo”, pišem “donekle”.)