Nedavno sam, u jednom kafanskom razgovoru, prijatelju spomenuo našeg poznatog književnika. Prisetio sam ga se u pozitivnom smislu, gotovo uzgred, kao da izgovaram ime oko kojeg među nama ne može biti spora. Verovao sam da je jedan od nespornih simbola zajedničke mladosti.
Taj moj prijatelj je prijatan sagovornik. Dok drugi govori, on uvek sitnim pokretima lica i kratkim pomeranjem glave jasno pokazuje da ga prati. Pažljivo slušanje se, baš kao i nezainteresovanost, lako primeti. Međutim, on ne samo da pažljivo prati ono što mu se govori, važnije od toga, ne uznemiravaju ga moguće razlike koje može čuti. U razgovoru sa njim čovek se oseća bezbedno. Razmimoilaženja u našim druženjima nisu bila tako retka i slušaocu sa strane bila bi jasno uočljiva. Pa ipak, u gotovo svim velikim društvenim podelama nepogrešivo smo se nalazili na istoj strani.
Dobro mišljenje o pomenutom književniku ga je iznenadilo jer na piščeve stavove nije gledao blagonaklono. Njegov stav sam doživeo kao izazov i prihvatio ulogu branitelja lika i dela. Počeo je mali intelektualni dvoboj. Obojica smo uživali u takvim razgovorima i često ih vodili.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
