Profesor Tadić? Zato ga i bijemo…

Deseti deo velikog feljtona na Velikim pričama: Istorija studentskih protesta u Srbiji – nepoznata svedočenja o veku studentskog bunta.

Svi objavljeni nastavci feljtona dostupni su OVDE.

***

U prošlom nastavku ste mogli da čitate kako je u junu 1968. došlo do tuče u Studentskom gradu, a potom i do sukoba studenata sa policijom kod podvožnjaka na Novom Beogradu, što je bila inicijalna kapisla za čuvenu studentsku pobunu tokom koje su se studenti zatvorili u zgradu Rektorata.

Dok su studenti pregovarali sa političarima, policija je krenula u intervenciju.

U listu “Student” zabeleženo je ovo svedočenje:

“… Dok su studenti očekivali rezultat pregovora, ponašajući se pri tome dostojanstveno i ne provocirajući miliciju, odnekud je odjeknula naredba (‘Udri po njima!’) i na studente se odjednom oborila gruba sila. Ovakav brutalan napad milicije bio je sasvim nepotreban. Istina, masa demonstranata se, s vremena na vreme, pomerala, potiskujući za metar-dva kordon plavih šlemova, ali kod Podvožnjaka su bile koncentrisane tolike milicijske snage da im od studenata zaista nije pretila nikakva opasnost.

Na sve strane počele su da sevaju palice; one su se nemilosrdno spuštale čas na leđa, čas na glave demonstranata, od kojih su se mnogi odstupajući, našli na zemlji. To se dogodilo i autoru ovih redova. Sa još desetak kolega našao sam se na pločniku i dok smo se digli, sustigla nas je milicija udarajući gde i kako je stigla. Tada sam dobio dva udarca palicom po leđima od čega sam ponovo pao na pločnik. Svuda oko mene ležali su povređeni studenti, a jedna devojka je bespomoćno jaukala dok su je dva milicionera, onako oborenu u prašinu, nemilosrdno mlatili. Za onima koji su uspeli da ustuknu pred monstruoznim napadačima ostala je u prašini obuća, delovi odeće, tašne i dokumenta.

U tom besomučnom batinanju i gaženju studenata koji nisu mogli da pruže bilo kakav otpor, mnogi demonstranti, među kojima i profesori Univerziteta, teško su povređeni.

U pesku kraj puta našao sam koleginicu sa Pravnog fakulteta. I dok smo, oboje hramljući, pokušali da izmaknemo za ostalima sustigla nas je nova grupa milicionera.

– Šta se vučete, trčite! – terali su nas, iako smo se oboje jedva vukli putem (ne pokušavajući da se usprotivimo volji narodne vlasti).

Jedan od njih opsovao mi je majku i primetio kako nisam dobio dovoljno batina, na šta me je drugi dva puta snažno udario palicom po vratu.”

Tekst je pisao Kemal Kurspahić u Studentu br. 1 od 4. juna 1968.