Tok i ishod građanskih protesta zavisiće od dešavanja i dinamike u okviru tri grupe glavnih aktera. Građani, opozicija i vlast imaju različite perspektive i interese i svi se talasaju između nade i brige
Gdje god su naša dva glupa naroda ratovala, Dragoljube, evo skoro trideset godina je pustoš. Koji put kilometrima nećeš vidjeti ni žive duše. Ni pobjednika ni pobijeđenih. Ničija sela noću ne svijetle. Kako su nas mogli tako strašno prevariti i kako, u stvari, mnoge još i danas varaju?
Ovakvo omasovljenje nije, dakako, specifičnost Srbije – pojavljuje se i ovih dana u raznim inačicama, od opetovanja izvorno-totalitarnih shema do postmodernih, light-totalitarnih populističkih igara
Sva velika društvena zla, čak i ona osrednja, ne nastaju u zabačenim selima koja su dušu dala da udome program za zaštitu svjedoka. Nastaju u gradovima, onima većima, a osobito u onome najvećemu
Potezi vlasti, pre svega oni vezani za polje finansija i standarda građana, posledica su protesta, ali i istraživanja i fokus grupa, koje pokazuju rast nezadovoljstva
Moj ključni problem, mada znam takvih beznadežnih likova bar još milion, jeste što sam u poslednjih 30 godina, što kao reporter raznoraznih osvedočenih izdajničkih medija, što kao osvešćeni građanin Republike Srbije, učestvovao isključivo na onim protestima gde se nisu dobijali sendviči, jogurt, bonžita i džeparac,
A sada je stari znanac na starom mestu
Da je kao posvećeni miloševićevac visoko podigao steg "antibirokratske revolucije" – najgore "obojene revolucije" koja je snašla Srbiju i koja i dalje traje, Vučić je potvrdio na Skupštini u Kragujevcu kad se ponovo obrušio na "ovdašnju takozvanu elitu" koja je "imala privilegije još iz komunističkog šinjela a potom se preobukla u žuto-plavo evropsko odelo"
Vlast deluje najkrhkije u ovih deceniju i kusur. Subotnji protest po kiši pokazao je dosad retku sliku funkcionalne saradnje proevropske opozicije
Nezgodna je okolnost da politička okupljanja pod otvorenim nebom stranke organiziraju svaka za sebe, a nijedna zapravo nema ni znanja ni resurse, pa to redovito ispadne zbrkano, amaterski, mnogo se improvizira i griješi. Zar ne bi bilo sjajno da postoji agencija samo za takve događaje?
Građanski protesti i ubrzano kretanje od tuge do ljutnje
Novu rubriku na sajtu Velike priče otvaramo ekskluzivnom foto-pričom čuvenog fotografa Vladimira Milivojevića Boogie-ja
Izgleda da nikada neće biti stanovnika Srbije koji nije bio učesnik nekih demonstracija. I ma kako surovo zvučalo, to je dobro
Način za postizanje razumevanja između ljudi koji su se zaglavili u polarizaciji jeste podsećanje da brzih rešenja za kompleksne probleme jednostavno nema i prihvatanje tenzije, koju različitosti prirodno izazivaju, kao normalne
Kako se nešto na njegovim ulicama zbije, grad se toga već seća i stariji ljudi kojih je pred Skupštinom mnogo, zapitkuju jedni druge kada je poslednji put bilo ovako. Kraj gomile ne vidim od sunca. Možda dok je zalazilo, tačno na pola neba između Starog dvora i Terazija, nije bio zlatni sat, ali je trenutak bio zlata vredan
Ako je nešto specifičnost srpske političke kulture, to je da je ovo zemlja u kojoj opozicija i vlast jednako organizuju protestne skupove. I u kojoj je prebrojavanje ljudi na mitingu postalo nacionalna disciplina
