Rakete svih klasa troše se u ratu na istoku u količini koja je nesrazmerno veća od nove proizvodnje. Zalihe su tanke posebno kritičnih sredstava kao što su rakete za sistem PVO „patriot“ jednako potrebne ukrajinskoj PVO i za odbranu američkih baza na Bliskom istoku i saveznika u Zalivu. Jedan od izlaza iz krize je diversifikacija proizvodnje odnosno prenos licence na one koji žele da pribave stotine takvih raketa. Zato su mesecima u tišini vođeni pregovori o tome kako da se u ukrajinskoj industriji pokrene montaža „patriota“.
Amerikanci su pristali u Ankari na samitu održanom 7. i 8. jula da pruže sve saveznicima iz NATO-a i Ukrajini u zamenu za – novac, puno novca. Kome zatreba pomenuti „patriot“, ko želi sredstva velikog dometa zemlja–zemlja ATACMS, sve može i pride i licenca, pa neka sami prave. Svi će nešto dobiti i novac će se kretati kroz licence. Američke firme zaradiće novac i za prenos tehnološke dokumentacije i stručnu podršku i prodaju elemenata koje nosioci proizvodnje neće moći sami savladati u skorije vreme. Saveznici će preskočiti tehnološki jaz i neće trošiti vreme na razvoj novih sredstava koji je i riskantan i preskup i dug proces.
Na talasu američkog osvajanja tržišta sredstava ratne tehnike u politički kontroverznim odnosima i Turskoj su odškrinuta vrata (ili možda širom otvorena, ali nije javno rečeno) da preuzmu višenamenske borbene avione F-35A koji su ranije izrađeni, ali ostali su u SAD. Amerikanci su se ljutili što Turska ima ruski sistem PVO S-400, a želi F-35A. Ne može se dobiti i jare i pare, shvatili su Turci pre sedam godina, ali prilike su se promenile i ako se reše S-400 dobiće šta žele.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
