Kada je grupa investitora, čije lice predstavlja Tod Boehly, prošlog proleća od Romana Abramoviča kupila fudbalski klub Chelsea, deo ugovora obavezao ih je na to da ozbiljnu sumu (1,75 milijardi funti) ulože u klub, delom kroz infrastrukturu, delom kroz stručni i igrački kadar. Malo ko je tada i pomišljao kakav spektakl će nam u dva prelazna roka prirediti čovek koji je ime u svetu sporta stekao kroz saradnju i posedovanje najatraktivnijih sportskih timova iz Los Anđelesa, Dodgersa i Lakersa.
U dva prelazna roka londonski klub oborio je sve transfer rekorde, kupio 16 igrača i pozajmio još dvojicu (plus ugovorio kupovinu još jednog za sledeće leto) i prvi put u istoriji potrošio na transfere više novca nego što je ukupno zaradio za godinu dana (104%, zapamtite ovaj broj). Ako bismo uračunali sve odštete (u koje ne ulaze plate igrača i zarada agenata), dakle osim osnovne sume i bonuse, kao i cenu dve pozajmice, za ovih 19 igrača biće plaćeno neverovatnih i simboličnih – 666 miliona funti.
Ta šarolika grupa može se jasno podeliti na dve polovine – letnja pojačanja za napad na trofeje odmah, kao Sterling i Coulibaly, i zimska bazirana na potencijalu za budućnost, oličena u tandemu Enzo – Mudryk. Taj podatak i sama činjenica da je trener Thomas Tuchel otpušten samo sedam dana po završetku letnjeg prelaznog roka jasno govore o tome da se rukovodstvo nije prihvatilo posla sa baš jasnom vizijom. Ali tema ove priče nije fudbalska, već finansijska analiza onoga što je učinio Chelsea, odgovor UEFA i implikacije na svet fudbala u vremenu koje dolazi.
Grafika: Velike priče
Grafika Velike priče
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
