Savremeno razumevanje ljubavi gotovo uvek počinje pretpostavkom da je ljubav stanje u kome nam je dobro. Ona se zamišlja kao prostor u kome nam je lako, prijatno i stabilno, kao odnos u kome nas drugi razume, potvrđuje i ne dovodi u pitanje način na koji doživljavamo sebe.
U takvoj slici drugi postoji prvenstveno dok podržava našu sliku o sebi. Onog trenutka kada to prestane da radi, kada počne da govori stvari koje nam ne odgovaraju, kada se pokaže drugačijim nego što smo očekivali ili kada nas jednostavno frustrira, vrlo brzo počinje preispitivanje odnosa, a često i same ideje ljubavi.
Retko se govori o tome da je ljubav u velikoj meri sposobnost da se podnese drugi. Ne u smislu trpljenja ili žrtvovanja, već u smislu prihvatanja činjenice da drugi nije produžetak nas samih.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
