Našli smo je!

Kada je Goran Marković tokom dopisivanja sa kolegom Rajkom Grlićem na Velikim pričama („Jesi li snimio ovo?“) napisao tekst Evženija, žena zbog koje je počelo ’praško proleće’, mnogi čitaoci su bili u isto vreme i fascinirani i zaintrigirani. Nekoliko meseci kasnije, Marković je poželeo da nađe junakinju i svoju bivšu koleginicu.

Ovo je 12. NASTAVAK serijala „Velika potraga Gorana Markovića“

Prethodni deo pročitajte OVDE.

Svi objavljeni nastavci dostupni su OVDE.

***

Florida, juni 2026.

Sve je, po svoj prilici, vodilo do kuće ili motela u kome je živeo bračni par pod ko zna kakvim imenima. Već sam krenuo da se polako pakujem, izgubivši nadu da ću pronaći odbeglog agenta Kurca, kada na scenu stupa deus ex machina, ponovo u obliku Veljka Miladinovića. On u jednom trenutku javlja: NAŠLI SMO JE! Evo njegovog izveštaja.

***

Vojna kontraobaveštajna služba Čehoslovačke dobila je krajem sedamdesetih informaciju iz kruga Eve Lerincove (Lörinc), Evženijine prijateljice, iz koje su saznali da se „bivšom Šejninom ljubavnicom oženio njegov sin“, dok je „Šejna za suprugu uzeo francusku mulatkinju“.

Lik Eve Lerincove je veoma zanimljiv: Evženijina drugarica koja se uselila u njen stan odmah nakon što je društvo pobeglo i navodno se nudila službi da ode u Ameriku i otkrije gde se nalaze Šejna i Evženija. Međutim, rekli su joj, opet navodno, da je to rizično, pa se predomislila. Kako bilo, ubrzo je i ona pobegla za SAD, zajedno sa Evženijinom majkom i Evženijinim bratom koji se takođe zove Jan – Jan Musil. U novembru 1968. u SAD emigrirali su preko Beča, pošto su dobili zvanični poziv „preko prijatelja“.