Bliži se kraj sezoni odmora (za mnoge je već odavno gotova sezona). Neko se proveo fantastično, a neko je duboko razočaran svojim odmorom… ali većinu nas čeka povratak u realnost, tj. povratak na posao. Pitanje je da li se tom povratku radujemo, da li se radujemo susretu sa kolegama, da li smo ravnodušni ili smo pak očajni? Odgovor na ovo pitanje je od izuzetnog značaja, jer nam može dosta dobro pomoći da razumemo da li smo sagoreli ili nismo.
Pojam sagorevanja se sve češće pominje u javnosti. Možemo da čujemo „da je to sada postala bolest”, što nije baš sasvim tačno (neke zemlje prepoznaju sindrom sagorevanja kao bolest, ali je to zaista manjina). Konfuzija je nastala 2019. kada je Svetska zdravstvena organizacija najavila da bi sindrom sagorevanja trebalo klasifikovati kao bolest u novoj klasifikaciji poremećaja i bolesti, ICD-11 koja je prvi put objavljena u maju 2019. godine, a na snagu je stupila 2022. godine. Ipak, ništa se novo nije desilo, sagorevanje je tu, ali u poglavlju pod naslovom: „Faktori koji utiču na stanje zdravlja i kontakt sa zdravstvenom službom”, kao i u prethodnoj, desetoj verziji, koja je na snazi od 1994. godine. Druga najkorišćenija klasifikacija mentalnih poremećaja na svetu, američki DSM takođe ne izdvaja sagorevanje kao medicinski entitet.
No, krenimo od toga kako prepoznajemo da smo sagoreli. Gde je granica između stresa i sagorevanja?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
