Kako je Lenjin postao pečurka
Prošlo je tačno 100 godina od smrti čoveka bez koga bi 20. vek bio potpuno drugačiji, sve do tvrdnje "da nije bilo Lenjina, ne bi bilo ni Hitlera"
A šta bi Frojd rekao o Resavskoj pećini?
Srbija od sredine 19. veka, za vreme Miloša Obrenovića, dobija ukaz kako treba pomagati osobama sa duševnim smetnjama ("s uma sišavšim"). Tu smo prilično išli u korak sa Evropom
Milan Obrenović, oklevetani kralj
Novi feljton Dejana Stojiljkovića na Velikim pričama baca svetlo na jednu od kontroverznijih ličnosti srpske istorije
Da li je Jugoslavija bila demokratska zemlja?
Paradoks je da se Jugoslavija raspala kad je uvedena demokracija, dok se održavala kao autoritarna država. Veliki feljton Dejana Jovića na Velikim pričama o Jugoslaviji svakog četvrtka u nedelji
Svi jugoslovenski olimpijski snovi, svi naši košmari
Četrdeset godina od Olimpijade u Sarajevu možemo samo gledati u ostatke onoga što smo nekad, praktično preko noći, mogli proizvesti, osmisliti i izgraditi, i to sve za javnu namjenu, a potom se osvrnuti oko sebe i neminovno se upitati kako smo i zašto nakon svega došli do ovog shvaćanja države i društva u kojem danas živimo
Srbija i Jugoslavija: Od najveće pobjede do najvećeg gubitka
Zašto toliko Srba danas misli da je Jugoslavija bila greška. Veliki feljton Dejana Jovića na Velikim pričama o Jugoslaviji svakog četvrtka u nedelji. U prvom nastavku: Šta je Srbija dobila, a šta izgubila u Jugoslaviji. Kao i svi drugi jugoslovenski narodi
Sporazum Cvetković-Maček: Uzaludni srpskohrvatski gol u sudačkoj nadoknadi
Ovaj sporazum ostao je tek nagovještaj mogućnosti zajedničkog rada srpsko-hrvatskih građanskih i političkih elita, vječna fiksacija Franje Tuđmana i trajni izvor straha i frustracije kod bosanskohercegovačkih Bošnjaka
A šta ako službe nisu pametne ni kao Ilija Čvorović?
Koliko ljudi analizira kretanje i reči “opasnog teroriste” Dragoslava Mihailovića? Šta uveče kažu sebi agenti koji su upali u kuću pogrešnog čoveka i fotografisali nacrt statuta buduće Zadužbine Desanke Maksimović misleći da su otkrili nekakvu veliku zaveru?
Jeste li čuli za najbogatije ljude na svetu?
Martin Skorseze je film "Killers of the Flower Moon" posvetio ovom plemenu i nepravednom delu američke istorije. Živeli su nekoliko vekova, u tom, tada zabačenom i zaboravljenom kutku. Sastajali se i diskutovali kako da sačuvaju svoju posebnost, običaje i tradiciju, kako da ne nestanu. A onda se sve strmoglavo preokrenulo oko 1894. godine, kada je na njihovoj zemlji otkriveno crno zlato
A onda je Mandela obukao dres sa brojem 6
U jeku diplomatske turneje po svetu, u prvoj godini kao predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela se prisetio da će njegova zemlja biti domaćin narednog Svetskog prvenstva u ragbiju. Mandela je u tome video šansu za istorijsko pomirenje
Bila je grofica, bila je serijski ubica
Dok su se meštani pitali da li se suočavaju sa čudovištima iz noćnih mora, grofica Eržebet Batori je postala simbol zla, zaključanog iza kamenih zidina njenog dvorca. Mračne legende su dobile svoju heroinu
Zašto se Portugalcima to desilo?
Cela plejada tadašnjih evropskih filozofa osetila se pozvano da dâ svoj sud o zemljotresu koji je pogodio Lisabon 1755. godine
„Kada je Moskva bila više naklonjena cionizmu od Vašingtona“
Opstanak logora za preživele i izbeglice u Nemačkoj, koje nijedna zapadna država nije bila voljna da prihvati, doveo je do nepodnošljive situacije koja je naterala jevrejske komuniste u Palestini da preispitaju stav
Kako je Dobrica Ćosić branio Rankovića
Ulazeći u Centralni komitet, u salu gde je zakazana ta sednica, Antonije Isaković i ja smo odmah po sastavu plenuma, koji je zastupljen samo trećinom, zaslutili da se nešto ozbiljno i opasno zbiva... Feljton "Dobrica Ćosić: Moja istina o Titu", 3. deo
Kako se u Srbiji glasalo u 19. veku: Neke stvari uvek ostaju iste
Danas, srećom, nema nasilja koliko je bilo na počecima političkog delovanja u Srbiji u 19. veku. Ali nasilje i danas jeste tema kampanje. A (zlo)upotreba javnih preduzeća, "sigurni glasovi" – ima li razlike između "ćorave kutije" i "bugarskog voza" – neprincipijelne koalicije, svega toga bilo je još od prvih srpskih izbora...
“Dobro jutro, i danas živite u svetu Henrija Kisindžera…”
U svakoj neuralgičnoj tački na planeti, u svakoj velikoj temi svetske politike, mogu se naći njegovi "otisci prstiju", gde je današnja situacija posledica neke njegove akcije, ili akcije koja je njime bila inspirisana
“Ti ćeš, Dobrice, biti izabran za predsednika Srbije…”
Kako je puklo između Tita i Ćosića, ili razočaranje u monarha na "Galebu". Feljton Dobrica Ćosić: Moja istina o Titu, 2. deo
Zašto Tito nije došao na Andrićevu sahranu
"Kako ću to, boga mu, da izvedem? Uvrediće se Krleža. On je trebalo da dobije Nobelovu nagradu, a ne Andrić..."
