“Znao sam ja da srpski narod nije protiv mene…”

Svi objavljeni nastavci feljtona mogu se pročitati OVDE

***

PUT U SRBIJU

Posle Rankovićevog razjašnjenja sukoba u partijskom rukovodstvu, na drugi dan Nove godine 1963, pozivao me je Tito na političke razgovore o stanju u zemlji, koje je po njegovoj proceni postalo sve dramatičnije. U tri razgovora Tito je isticao porast velikosrpskog nacionalizma i antititovsko delovanje srpskog rukovodstva. Pominjao mi je Veselinova i Stambolića, koji su pod uticajem Aleksandra Rankovića, “zaostalog u ideološkom vođenju partijom”. Njegov stav vodi razbijanju našeg političkog sistema – državnog samoupravljanja, čiji socijalistički smisao on, konzervativac, ne razume.

U razgovorima sa Titom o personalnim problemima, odlučno sam zastupao ubeđenje da je on pogrešno informisan. Tito se ljutio na takve moje napomene i govorio mi:

“Ti si naivan i neobavešten. Srpsko vođstvo okreće narod protiv mene. Beogradska čaršija svašta brblja o Titu i Jovanki.”

Moje odlučno suprotstavljanje njegovom ubeđenju, ostajalo je bez ikakvog značaja “jer on je odlično obavešten”. Poslužio sam se svojim poslednjim argumentom: “Ako meni ne verujete, molim vas posetite Šumadiju i Pomoravlje. I lično se uverite da srpski narod u svemu veruje Vama. Srbi su vam odani, druže Tito.”

Pokolebao sam ga. On mi je rekao: “Dobro, posetiću Srbiju, ali da me ti pratiš.”

Prihvatio je moj predlog i obavestio Jovana Veselinova da će da poseti Šumadiju i Pomoravlje. Naredio je da se izvrše odgovarajuće pripreme za taj put.

Otišao sam u Vrnjačku Banju u svoju kuću da radim. U direktivama CKSK Srbije i Vlade, date su naredbe da se Titu i Jovanki organizuje “veličanstven doček”.

“Čim je ušao u ‘Kopaonik’, drug Tito je pitao: gde je Ćosić? Dovedite ga odmah.”

Obukao sam pristojno odelo, jedva vezao mašnu, bio sam i ja očigledno uzbuđen, seo u Udbin auto i kroz pune ulice razgalamljenog naroda, stigao do vile “Kopaonik”.