Glasnik luta hodnicima u pokušaju da dostavi poruku, ali ne uspeva da sustigne onoga kome je poruka namenjena. Advokat sastavlja i beskrajno prepravlja peticiju čiji je najveći problem to što nikada nije završena. Čovek koji se penje ka tvrđavi pita se: „Može li ovaj put biti beskonačan?”
Sve je kod Franca Kafke ostalo nedovršeno.
I segmenti priča koje je pisao i principi kojih se u pisanju držao, kao uostalom i tri romana čiji likovi se pojavljuju u prvim rečenicama ovog teksta tako da iz njega, kafkijanski, nikada ne izađu.
„Najdraži Maks”, započeo je pismo prijatelju Maksu Brodu, koje je ostavio u svom stolu, tako da ga Maks pronađe posle njegove smrti. „Moja poslednja molba za tebe: sve što ostavljam iza sebe… dnevnike, rukopise, pisma (svoja i tuđa), skice, molim te da sve bude spaljeno nepročitano.” Tako bi se, da mu je Brod ispunio želju, konačno nešto dovršilo – Kafkin nihilistički poduhvat u kom je stvarao i uništavao sve što bi stvorio.
Ali nije.
Brod nije sačekao ni dva meseca pre nego što je, ne obazirući se na zahtev prijatelja, potpisao ugovor o priređivanju posthumnog izdanja Kafkinih romana. „Proces” je izašao 1925. godine, „Zamak” naredne, a „Amerika” 1927. godine. Tako je i priča o Kafki, kao i sve njegove, ostala nedovršena. Da se o njoj razmišlja, da debatuje i tumači.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
