Istorija

Kako je alkohol srušio Treći rajh

Vladimir Vauhnik u svojim memoarima opisuje zanimljiv aspekt špijunskog posla tokom Drugog svetskog rata – kako je organizovana tajna destilerija za proizvodnju "najfinijih" alkoholnih pića kojima su podmićivani Nemci

Hitlerova “garda” 1942. godine, ilustrativna fotografija / Joachim Rosteck / akg-images / Profimedia
maj 19 2024, 05:00

Podeli

Vladimir Vauhnik, vojni ataše u jugoslovenskoj ambasadi u Berlinu, kojom je “šefovao” ambasador Ivo Andrić, u osvit Drugog svetskog rata, u istoriju svetske špijunaže upisao se otkrivanjem Hitlerovih planova za napad na Sovjetski Savez i Jugoslaviju. Od ovih drugih, njegova država, Kraljevina Jugoslavija, nije imala mnogo vajde, a koliko je na spremnost saveznika za napad nacista na Sovjetski Savez 1941. godine uticalo to što su špijunsko-diplomatskim kanalima dobili informaciju od jednog jugoslovenskog obaveštajca, to je već teško proceniti. I sam Vauhnik u svojim memoarima se držao uzdržanim u tim procenama, tek “špijunsko dostignuće” je ostvareno.

Život Vladimira Vauhnika je poput špijunskog filma, a prvo srpsko izdanje memoara “Među špijunima, izdajnicima i junacima”, koje je objavila Akademska knjiga, podseća na ovu istorijsku ličnost koja je, nekako, uvek bila u senci. S jedne strane mu je takav bio posao, s druge strane delovao je u senci ambasadora zvučnog imena. Mnogo manje je bila poznata njegova sudbina tokom Drugog svetskog rata. A treće, kod nas nije do sada objavljena njegova knjiga sećanja i svedočanstvo o uzbudljivim događajima koji su mogli da budu predložak za špijunski film.

Vauhnik je posle invazije na Jugoslaviju bio deportovan, pa uhapšen i doveden ponovo u Berlin, gde ga je ispitivao Gestapo. Nemci su ga poslali u Zagreb da pomogne u formiranju vojske NDH, a paralelno sa tim je vrbovan od britanske službe, odnosno jednog našeg obaveštajca koji je radio za Engleze kako bi razvio obaveštajnu mrežu.

Kako beleži Vladimir Petrović, priređivač ovih memoara, u Zagrebu se Vauhnik sreo sa Antom Anićem, koji je pre rata bio načelnik pograničnog policijskog komesarijata u Mariboru, ali i visokorangirani pripadnik britanske Uprave za specijalne operacije (SOE). Prema Petroviću, potvrda ove informacije nalazi se u britanskim arhivama, gde se Anić označava kao ključni čovek britanske obaveštajne službe na teritoriji Jugoslavije.

Vauhnik je u Zagrebu pokušavao da izbegne svoje obaveze u hrvatskoj vojsci, izbegavajući, bar je tako navodio, da se formalno upiše kao pripadnik te vojske, a potom pomoću lažnih dokumenata beži iz Zagreba u Ljubljanu.

Anić i Vauhnik su sve do juna 1944. vodili tajnu obaveštajnu organizaciju koja je direktno radila za britansku tajnu službu.

U tajnoj fabrici sam uvek imao poverenika koji je pazio da postoji dovoljna količina na lageru. Kad smo još u jednom podrumu pronašli lager jakog „porter” piva, mi smo i njega destilovali, verovatno prvi put u istoriji alkoholizma

Tajnu organizaciju Vauhnik naziva BBZ, po nazivu nemačkog lista „Berlinske berzanske novine” (Berliner Behindertenzeitung), ali i po inicijalima svog imena i prezimena ispisanim ćirilicom i Zagrebom kao glavnim izvorom podataka. Sedište organizacije bilo je u Ljubljani, u podrumu planski napravljenom za tu svrhu.

Saradnici su bili raspoređeni u centralama u Ljubljani, Trstu, Zagrebu, Beogradu i Splitu, a izveštaji i dostave dobijani su iz gotovo cele Evrope. Iako Vauhnik ovu organizaciju označava kao BBZ, ona se pre može posmatrati kao deo britanske obaveštajne službe u okupiranoj Jugoslaviji kojom su Anić i Vauhnik upravljali.

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price