U Momčila sablja sa očima,
Ne boji se nikoga do Boga.
Narodna pesma
“Zora čoveka”, čuvena scena u filmu “2001: Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika u kojoj su prikazani naši preci u formi čovekolikih majmuna poseduje jedan od najpoznatijih montažnih rezova u istoriji filma. To je trenutak kada jedan od pripadnika plemena praljudi baca životinjsku kost u vazduh i ona se volšebno pretvara u svemirski brod. Međutim, njoj prethodi jedno veliko otkriće. A to je otkriće oružja. Pre nego što će zavitlati kost prema zvezdama, vođa plemena će shvatiti da se njome može ubiti. I taj trenutak spoznaje predstavlja neku vrstu trijumfa. Pošto je Kjubrik vazda bio subverzivan i stalno je učitavao skrivene poruke u svoj kinematografski rad, mnogo godina kasnije, neki minuciozni tumači njegovih dela primetili su da brod u koji se kost “pretvori” nije tek obična svemirska letelica. Naime, radi se o brodu sa bojevim glavama.
Bilo tačno ili ne, ovo tumačenje navodi na razmišljanje. Rat postoji još od “Zore čoveka”, baš kao i oružje kojim se vodi. A, na nesreću nas stanovnika ovih prostora, rat je duboko učitan u naše kolektivno pamćenje, sa njim – i oružje. Fascinacija oružjem nije nešto što postoji od juče i zanimljivo je videti kako ono ima primenu i sopstvenu simboliku i u običnom životu. Kada se rodi dete, srećni tatko ispali okvir iz “tetejca” u vazduh, za sreću i zdravlje novorođenčeta. Isto se radi i na svadbama a još uvek postoji običaj da mladoženja mora da ustreli jabuku, inače ništa od mlade i svadbe i veselja. Na sahranama, počasni rafal za pokojnika. U crkvama, po zidovima naoružani sveci i vitezovi, na grbovima gradova ljudi sa mačevima i kuburama, neki novi klinci slikaju selfije sa svojim utokama, čak su se sveštenici u neka vremena kojih se nerado sećamo fotkali ispred tenkova sa puškomitraljezima o ramenu… A lično poznajem jednog kolegu koji na korice svojih knjiga stavlja fotku gde pozira sa mauzerom u ruci.
Ali nije tako samo kod nas. Kjubrik nam je to pokazao još davne 1968. godine.
Još od pamtiveka, ljudi su pridavali oružju mistična i magična svojstva. Tako je britanski kralj Artur nosio čudesni mač “Ekskalibur”, moćni nordijski bog Tor imao je magični čekić “Mjolnir”, mač Svetog Đorđa se, prema predanju, zvao “Askalon” a stari slovenski bog Jarovid imao je mač koji se zvao “Jarost”.
Ni Srbi po tom pitanju nisu bili izuzetak.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
