Sutjeska, potisnuta i velika priča Dalmacije
Kako je moguće da se Dalmacija umnogome pravi da za Sutjesku nikad nije čula i da to mjesto i takvo stradanje nema ništa s nama današnjima? A riječ je o neupitno najvećem stratištu Dalmatinaca
Trst je naš ili Trst je laž: A kako to danas izgleda
U kombiju ljudi pričaju sve vrijeme čak i ako se ne znaju. Ko što tamo u Trstu radi, ko se sa kim gleda, ko gdje kupuje i ko je kome na slavu došao ili nije došao, ko se sa kim posvađao
Zašto Balkan ne može da postane Švajcarska
Je li Švajcarska zemlja snova, ili zemlja koja je dušu odavno prodala đavolu? Lepa, sređena i ljudski prijatna, distancirana, ili ledena? Može li stranac ovde dobro da živi ("kao kod kuće"), ili ga neminovno prati osećaj da je uvek i svuda peti točak na kolima?
Reklamira se antiamerikanizam, a od SAD se uzimaju dvije najgore karakteristike – oružje i teorije zavjere
Ni jednoga niti drugoga nigdje u Evropi (pa i šire) nema kao u Srbiji
Šta bih rekao svojim učenicima
Ma koliko bili u šoku, ne smemo polaziti od laži da nas je bilo šta u svemu ovome nenadano snašlo...
Da li deca mogu da se vrate u istu zgradu posle pucnjave i šta kažu iskustva iz Amerike
U mnogim slučajevima američke škole, u kojima se, nažalost, često dešavaju ovakve stvari, zatvorene su ili potpuno renovirane u pokušaju da se smanje traumatična podsećanja
Zašto nas tragični događaji čine manje trpeljivim i tolerantnim?
Ubeđujući sebe da verujemo u neke od dogmatski prihvaćenih uverenja trošimo veliku količinu energije, a u dubini duše uglavnom smo svesni da to u šta verujemo nije tačno. Kada bismo priznali sebi ove teške istine, oslobodio bi se veliki deo energije koji bi nam tada stajao na raspolaganju da učinimo ono što je potrebno. A sada je potrebno da stojimo uz svoje bližnje
Žigosanje Ogledne osnovne škole Vladislav Ribnikar
Poznato je da reč brendiranje potiče od reči žigosanje. Toga jutra 3. maja 2023. godine u 8.40 dogodio se strašni čin. Neshvatljiv ogled zla u oglednoj školi. Stravično rebrendiranje. Žigosanje dece, roditelja, nastavnika, komšija, građana, ljudi
Ovo dugujemo našoj deci, nastradaloj, živoj i budućoj
Neophodno je da oporavimo ljudske kapacitete za međusobno uvažavanje, poštovanje i saosećanje i da nađemo vremena da razgovaramo jedni sa drugima i da zajedno tugujemo
Vreme je da se zaustavi lanac zločina i zastrašivanja
Ovih dana naše misli treba da budu sa onima koji su ostali bez svojih najbližih i sa onima koji strepe nad oporavkom onih koji su ranjeni. A kada dođe vreme za analizu, svi treba da se podsetimo stiha Branka Miljkovića "Ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju"
U zemlji oružja, suza i straha
Da li su društvo koje neguje kult rata i civilizacija koja muškost meri kalibrima mogli da spreče ove tragedije?
Masovno ubistvo kod Mladenovca i najbolnije lekcije za srpsko društvo
Masovni zločini u Srbiji očigledno više nisu retki poput komete koja se pojavi retko i uništi sve oko sebe
Može li biti da niko nije kriv?
Jedna nepodnošljiva misao za sve nas koji se trudimo da razumemo kako se desio najcrnji dan Beograda
Sva pitanja koja danas postavljate sebi su normalna
"Jesam li otupeo", "Da li sam imun", "Zašto želim da se obračunam sa ubicom", "Ko je zakazao", sve su to misli s kojima se svako od nas suočava. Kako se suočiti s traumom i kako je prevazići, kako pomoći svojoj deci nakon masovne pucnjave i ubistava u "Ribnikaru"
Uvek mislimo da su to neka druga deca, neki drugi roditelji. A sada smo to mi
Deca bi izlazila, uplakana, neka su jedva hodala, roditelji bi im pritrčavali, grlili ih, hvatali za ruku i bežali odatle, sa tog mesta gde se desio taj strašan zločin, kao da beže od požara, kao da neće preživeti ako ijedan trenutak još tu provedu. Tek poneki bi dete držali duže u zagrljaju. Trebalo bi više da grlimo decu. Verujem da su to mnogi uradili posle ovoga
08.42, trenutak kada je Beograd zanemeo
Masovno ubistvo u školi na Vračaru, koje je počinio četrnaestogodišnji dečak, jeste najcrnji dan i najteža opomena
Ante Luster i rasizam u glavi i na birou
Jesu li države u kojima živimo zatrovane rasizmom, nećemo shvatiti prateći stanje na blještavim sportskim pozornicama, nego na rubovima društva, u predgrađima, među deprivilegiranim slojevima
