Jedan od ključnih ciljeva UN Agende održivog razvoja 2030 je iskorenjivanje siromaštva, najopakije bolesti savremenog društva.
Prema podacima Svetske banke, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, to jest onih koji raspolažu sa manje od 1,90 međunarodnih dolara dnevno (međunarodni dolar je hipotetička valuta koja ima istu kupovnu moć kao i američki dolar u Americi u datom trenutku), do pandemije koronavirusa 2020. je opadao. U 1981, ispod granice siromaštva u svetu je živelo 1,981 milijardu ljudi (44% svetske populacije), 1988 – 1,9 milijardi (37%), 2011 – 990 miliona (14%) i 2015 – 705,5 miliona (9,6%).
Ipak, treba istaći da ovo smanjenje ekstremnog siromaštva nije ravnomerno raspoređeno po svetu, pošto je u poslednje četiri decenije samo Kina iz ekstremnog siromaštva izvukla preko 800 miliona ljudi i na taj način učestvovala u smanjenju globalnog ekstremnog siromaštva sa 80%.
Nažalost, tokom pandemije koronavirusa situacija se drastično pogoršala, tako da je, prema poslednjim procenama, u 2021. u apsolutnom siromaštvu živelo 860 miliona ljudi (11,2% svetske populacije), pri čemu je 830 miliona ljudi patilo od gladi što je porast od 150 miliona u odnosu na period pre pandemije koronavirusa. Preko 1,8 milijardi, odnosno 25% svetske populacije je u 2021. živelo sa prihodima do 3,2 međunarodna dolara dnevno, 3,2 milijarde, odnosno 40% svetske populacije je živelo sa do 5,5 međunarodnih dolara dnevno, trećina svetske populacije nije imala pristup pijaćoj vodi i 3 milijarde ljudi nije imalo pristup higijenskim sredstvima za pranje ruku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
