Jedan od ključnih ciljeva UN Agende održivog razvoja 2030 je iskorenjivanje siromaštva, najopakije bolesti savremenog društva.
Prema podacima Svetske banke, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, to jest onih koji raspolažu sa manje od 1,90 međunarodnih dolara dnevno (međunarodni dolar je hipotetička valuta koja ima istu kupovnu moć kao i američki dolar u Americi u datom trenutku), do pandemije koronavirusa 2020. je opadao. U 1981, ispod granice siromaštva u svetu je živelo 1,981 milijardu ljudi (44% svetske populacije), 1988 – 1,9 milijardi (37%), 2011 – 990 miliona (14%) i 2015 – 705,5 miliona (9,6%).
Ipak, treba istaći da ovo smanjenje ekstremnog siromaštva nije ravnomerno raspoređeno po svetu, pošto je u poslednje četiri decenije samo Kina iz ekstremnog siromaštva izvukla preko 800 miliona ljudi i na taj način učestvovala u smanjenju globalnog ekstremnog siromaštva sa 80%.
Nažalost, tokom pandemije koronavirusa situacija se drastično pogoršala, tako da je, prema poslednjim procenama, u 2021. u apsolutnom siromaštvu živelo 860 miliona ljudi (11,2% svetske populacije), pri čemu je 830 miliona ljudi patilo od gladi što je porast od 150 miliona u odnosu na period pre pandemije koronavirusa. Preko 1,8 milijardi, odnosno 25% svetske populacije je u 2021. živelo sa prihodima do 3,2 međunarodna dolara dnevno, 3,2 milijarde, odnosno 40% svetske populacije je živelo sa do 5,5 međunarodnih dolara dnevno, trećina svetske populacije nije imala pristup pijaćoj vodi i 3 milijarde ljudi nije imalo pristup higijenskim sredstvima za pranje ruku.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
