Zar tako izgleda zlo: Zašto, Lusi Letbi?

Najviše smo se oduvek plašili serijskih ubica, a nekako i perverzno zanimali za njihov um. Predstavljani kao podmukli predatori, posmatrali bi žrtvu, uhodili je kao što zver uhodi, smišljajući kako da je ulove i pretvore u nestalu osobu, recku na svom bolesnom spisku žrtava.

Napadali bi iz mraka, takoreći iz zasede, u trenutku dok je žrtva opuštena, možda čak i u kući. Policija je uglavnom bila nemoćna.

Možda je i najviše serija snimljeno o njima. Najčešće, u životu i u filmovima bili su to ljudi iz dve profesije: vozači (dostavljači i sl.), zbog lakog pristupa i paleti mogućih žrtava, i medicinski radnici, i to je fakat koji je potvrdio i čuveni škotski kriminolog profesor Dejvid Vilson. Da li su se opredeljivali za profesiju da bi lakše ubijali ili bi se instinkt ubice razvijao tek nakon što bi počeli da rade, a shvatili da će ostati neotkriveni? Najbolji umovi sveta još pokušavaju da daju odgovor na to pitanje (neke ubice su govorile o tome da je u pitanju prvi razlog).

Iz Netfliksa ili HBO krimića išetala je jedna takva predatorska ličnost, koju kao da su smišljali najbolji scenaristi sveta. Lusi Letbi, medicinska sestra sa neonatologije koja je pre par dana u Mančesteru osuđena na doživotnu robiju zbog namernih ubistava sedam novorođenih beba (i pokušaja još šest) u bolnici “Grofica od Čestera” u periodu između 2015. i 2016. godine. Najgori serijski ubica u modernom dobu britanske istorije neće nikada biti pušten na slobodu. Pet dečaka i dve devojčice ubila je Lusi tokom 13 meseci, bilo da bi im ubrizgavala vazduh u krvotok, davala insulin, ili ih nasilno sondom hranila mlekom dok nisu preminuli. Neke od tih bespomoćnih dušica koje je napadala bili su blizanci, čak u jednom slučaju trojke; u jednom slučaju ubila je brata i sestru, u drugom je ubila dvoje od troje dece, a u dva slučaja je ubila jednog blizanca, dok drugog nije uspela iako je više puta pokušavala.