Tragedija koja se desila u OOŠ „Vladislav Ribnikar” je jedan od onih događaja koji spontano zaustave život koji smo živeli do tog trenutka. Čak i kada svakodnevne aktivnosti počnu da se obnavljaju, takvi događaji drže našu dušu povezanu sa tim događajem. Tada osećamo i kolektivno i pojedinačno kako izgleda, kako se to lepo naziva, rad tuge. O tome je dosta pisano proteklih meseci.
Možda je trenutak da ukažemo na još jedan aspekt koji je važan deo tog procesa i o kojem nismo dovoljno razgovarali. Ovakve tragedije imaju moć da pokrenu i podrže velike promene. Pored toga što zaustave dotadašnji život, one otvaraju mogućnost da promislimo kako smo živeli i kako bismo želeli da živimo. Da uporne loše navike konačno promenimo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
