Čitav niz tekstova, koji su objavljeni u prethodnom periodu, ukazuje na zabrinjavajuće trendove u pogledu društvenog razvoja u Srbiji. Deluje da u mnogim domenima života stanje u našem društvu nije dobro.
I ne samo to. Kada se sadašnjost sagleda iz perspektive dužih trendova, dolazimo do saznanja da je postojeće stanje tačka na silaznoj putanji. Ako se takav trend ne preokrene, ono što će biti sutra biće nešto lošije nego ono što imamo sada.
Kroz istoriju znanje i nauka su se pokazali kao najbolji instrument za napredak koji neko društvo ima uprkos svim ograničenjima i slabostima. Znanje i nauka nam omogućavaju da bolje razumemo “širu sliku” u kojoj se kao društvo nalazimo, da identifikujemo dominantne izazove i, što je najvažnije, da kreiramo potencijalna rešenja. Istorija nas, takođe, uči da su i umetnost i kultura veoma važne u tom procesu. Zato će društva koja se oslanjaju na nauku, umetnost i kulturu imati bolju šansu da preokrenu negativne trendove i da učine da “sutra” bude nešto bolje nego “danas”. Društva koja se, iz bilo kog razloga, prepuste raznim zavodljivim formama neznanja i neukusa imaju veću verovatnoću da pogoršavaju svoje teškoće.
Iz tih razloga ovaj tekst je posvećen stanju u nauci u Srbiji. Kada govorim o nauci, treba da istaknem da pod naukom podrazumevam ne samo prirodne nauke i tehnološke nauke, već i naučne discipline koje se svrstavaju u društvene i humanističke nauke. Važno mi je da to istaknem pošto me je uvek čudilo zašto se u našem društvu, koje su suočava sa toliko društvenih i kulturnih izazova, zanemaruju društvene i humanističke nauke.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
