“Piši o GTA VI.”
“E hoću, mislim da imam dobru tezu.”
Za tastaturu obično sednem kasno, pa se pravdam da je to tek kad stvarno imam ideju i tu jednu, osnovnu tezu, koja se kuva u glavi nekoliko dana. Posle toga, što se kaže, verujem u proces.
Početak obično bude slika, u vrhu teksta se razradi neka scena, pa onda u nju uglavim pomenutu tezu. Moj proces traži da se pazi na ritam i na ono što se nekada zvalo “crvena nit”, odnosno na to da sve celine budu dobro uvezane i da lepo teku. Kostur za sredinu se prvo nabaca, pa se prepakuje i oko toga raspisuje i sređuje. Nove ideje i “dobre rečenice” se nižu na dno, dok im se ne nađe mesto, ako ga bude. Kandidati za kraj se nekako sami pojavljuju, a obično prvi veliki favorit uopšte ni ne završi u tekstu.
“Samo ne budi starac koji viče kako je nekad bilo bolje.”
Okej, ni to nije problem. Problem je kad sedneš za tastaturu, spreman za proces, a onda ti sve padne u vodu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
