Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Već sam ti, Miljenko, čini mi se, pisao da je Beograd koji ti voliš – i koji tebi uzvraća ljubav – jedan od nekoliko stotina, možda i hiljada Beograda. Beograd ti je kao ona ruska lutka babuška, s tim što u tim Beogradima uguranim jedan unutar drugog (natrpanim jedan preko drugog) – najveća i najbolja lutka nije ona prva, spoljna, nego je raspršena i sakrivena pod naslagama raznoraznih Beograda.
Među svim tim stotinama/hiljadama Beograda odavno mi nedostaje jedan: onaj iz vremena (i dugo pre tog vremena) u kome ga ti nisi voleo – s dobrim ličnim razlogom moram reći – a koji sam ja veoma voleo. Takođe s dobrim ličnim razlogom. Inače na Beograd odavno gledam kao na zloćudni tumor. Pogledaj aerial photo Beograda: urbanistički limfom! Ostale velike varoši u regionu (i belom svetu) gledam nešto blagonaklonije, samo zato što nisu Beograd. Razlog zbog koga se ne osećam prijatno u Beogradu je to što se Beograd – opet od one kobne ’85. koja je na površini bila ubistveno dosadna – lažno predstavlja mnogo većim nego što jeste, iako je mnogo manji nego što je bio. “Veliki”, “mali” koristim u kvalitativnom smislu, kao npr. “veliki umetnik”.
A opet, nekako mi je mesto u Beogradu; ne bih se prijatno osećao da moram živeti u nekom od gradova na koje gledam blagonaklonije, mada i u Beogradu već odavno živim part time. Pardon. Rado bih živeo u Rovinju, Ohridu ili budvanskom Starom gradu, ali isključivo van sezone.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
