Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Već sam ti, Miljenko, čini mi se, pisao da je Beograd koji ti voliš – i koji tebi uzvraća ljubav – jedan od nekoliko stotina, možda i hiljada Beograda. Beograd ti je kao ona ruska lutka babuška, s tim što u tim Beogradima uguranim jedan unutar drugog (natrpanim jedan preko drugog) – najveća i najbolja lutka nije ona prva, spoljna, nego je raspršena i sakrivena pod naslagama raznoraznih Beograda.
Među svim tim stotinama/hiljadama Beograda odavno mi nedostaje jedan: onaj iz vremena (i dugo pre tog vremena) u kome ga ti nisi voleo – s dobrim ličnim razlogom moram reći – a koji sam ja veoma voleo. Takođe s dobrim ličnim razlogom. Inače na Beograd odavno gledam kao na zloćudni tumor. Pogledaj aerial photo Beograda: urbanistički limfom! Ostale velike varoši u regionu (i belom svetu) gledam nešto blagonaklonije, samo zato što nisu Beograd. Razlog zbog koga se ne osećam prijatno u Beogradu je to što se Beograd – opet od one kobne ’85. koja je na površini bila ubistveno dosadna – lažno predstavlja mnogo većim nego što jeste, iako je mnogo manji nego što je bio. “Veliki”, “mali” koristim u kvalitativnom smislu, kao npr. “veliki umetnik”.
A opet, nekako mi je mesto u Beogradu; ne bih se prijatno osećao da moram živeti u nekom od gradova na koje gledam blagonaklonije, mada i u Beogradu već odavno živim part time. Pardon. Rado bih živeo u Rovinju, Ohridu ili budvanskom Starom gradu, ali isključivo van sezone.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
