Delovalo je da se o Titu, Josipu Brozu, zaista nema više šta novo reći – osim ponekih predizbornih populističkih kapisli o preuređenju Kuće cveća – po fazama koje bi se zvale “iskopavanje” i “preseljenje”, u Kumrovec ako može – koje su daleko od ove naše današnje priče. O Titu se i dalje mnogo priča i mnogo razmišlja, ali je teško bilo iskočiti iz začaranog kruga koji melje u mestu poslednjih decenija – Tito heroj, najveći sin, zločinac, podmetnuti strani agent, heroj, zločinac…
A onda se pojavila knjiga Borisa Rašete “Tito – povjerljivo i osobno”, prvo objavljena u Zagrebu, a sada je dobila i srpsko izdanje (Portalibris), koja daje potpuno drugačiju perspektivu na život čoveka koji je obeležio i usmerio naš dvadeseti vek (a posledično i ovaj dvadeset prvi).
Da li se u izgradnji kulta ličnosti toliko preteralo da se nije smelo pomisliti da možda ima neku manu, ili ne daj bože slabost; ili je posttitoistička reakcija bila toliko jaka da je sprečavala bilo kakvu humanizaciju njegovog lika i dela? Odlazak ka ekstremima je inače trend ovog doba koji nema samo veze sa istorijom.
Tek u tom prostoru koji je ostao iznikla je ova obimna, svojevrsna psihološka biografija Josipa Broza Tita, koja u fokus stavlja kako nepoznate, tako i one poznate ali zanemarene događaje iz života Josipa Broza Tita.
Autor knjige Boris Rašeta, poznati novinar, pisac i publicista, a od sada i titolog, u svojoj knjizi prolazi kroz nepoznate faze života Josipa Broza Tita, pričajući o tome kako su događaji iz njegovog života o kojima smo možda ponešto i znali, ali ih nismo uzimali za ozbiljno, uticali na formiranje njegove ličnosti. A posledično, na neki način, i sudbine svih nas.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
