Pitanje iz naslova postavio sam sebi više puta, u jeku polemike oko predloga rešenja zgrade nekadašnjeg Generalštaba. Kojim bi argumentima Dobrović, arhitekta koji je osmislio Generalštab 1950-ih, branio svoje delo? Da li bi ga smatrali relevantnim?
I tih 1950-ih, kada je zamišljen ovaj kompleks zgrada, lokacija je bila jako vrednovana, doduše ne po današnjim, striktno materijalnim, već i po urbanističkim i ideološkim parametrima. Na proplanku, nasuprot belogardejskom opusu sa početka 20. veka, mesto je bilo idealno za demonstriranje posleratne politike i ideja.
Zamišljanje novopredloženih kula na ovako prominentnom mestu navodi na razmišljanje. Kako razlikujemo savremenu zgradu od objekata antike i klasične arhitekture? Šta je osnovni princip po kom poredite Generalštab i Crkvu Svetog Petra u Rimu? Odgovor je u pokretu, vektoru. Odustajanje od centralne simetrije i balansa koji je vladao arhitekturom hiljadama godina. Ovo načelo jedna je od revolucionarnih ideja koju je doneo 20. vek što je označilo ulazak u modernizam, ne samo u arhitekturi već i u mnogim drugim sferama društva i stvaralaštva. Danas nam deluje prirodno, ali pre stotinak godina otklon od simetrije i uvođenje dinamike predstavljalo je dramatičan iskorak.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
