Tekst ovog puta počinjemo ilustracijom.

Ilustracija koju vidite delo je Mrđana Bajića, našeg najpoznatijeg vajara i člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Objavljujemo njegovo obrazloženje „lejera“:

1965. Generalštab je sazidan po projektu, fantastičnog arhitekte Nikole Dobrovića, jer je ta država, kakva god bila, smatrala da za najvažnije poslove treba da uzima najbolje profesionalce.

1999. Generalštab je temeljno porušen u Nato bombardovanju – (o da stanovao sam tada samo malo više u Birčaninovoj).

2015. Skulpturu Generalštab napravio sam za izložbu Geo-stratedžik.

2022. Projektni planovi zgrade Generalštab centralni su događaj na SANU izložbi o velikom arhitekti Nikoli Dobroviću, sa izvanrednom podizložbom, na kojoj su mladi arhitekti dali rešenja za izgled i funkciju, moguće savremene restauracije i rekonstrukcije gradjevine.

1999-2024. Porušeni Generalštab je zapravo nosač za bilborde, veoma poletne i patetične, komšije bi rekle domoljubive, plakate o korisnosti vojnih delatnosti. Istovremeno zbog, u zgradi, prenaseljenih golubova naselili su se i kobci, sve to kao mala mikro eko-zajednica. Posle ljudi.

2024. Generalštab &)/%)( ()/)(&?()/=)(=?)(=?)(=?)/&)))#$%%$$$$$$$$$$$$$*

* centralnu gradsku,  za određenu epohu identitetsku građevinu, koja je označitelj posebnosti vašeg identiteta, kakvog god ali  sudbine i POSEBNOSTI, najpre dve i po decenije držite polupanu da podspešite opštu depresiju – a onda je otuđite da bude ugostiteljski objekat. Onima koji su vam je polupali. Živeli. Gučaaaaaaa.

***

Kada je knez Miloš Obrenović tridesetih godina 19. veka počeo da sprovodi svoj naum o evropskoj transformaciji Beograda i odbacivanju osmanlijskih urbanističkih rešenja oličenih u neraspletivom kolopletu ispresecanih šanaca i sokaka, izgradnja Topčiderskog druma imala je zadatak da Obrenovićev konak podignut na istoimenom brdu poveže sa centrom grada i posluži kao okosnica za unošenje kakve-takve strukture u uličnu mrežu.

Prema Obrenovićevoj zamisli, Topčiderski drum trebalo je da postane veliko šetalište i jedna od glavnih prestoničkih ulica, njegova žila kucavica, što danas, u modernom Beogradu, u neku ruku i jeste. Samo što danas u njenom nazivu više nema Topčidera, već na plavim pravougaonim pločama što vise na svakom ćošku stoji ime njenog idejnog tvorca – kneza Miloša.

Pored nepreglednih kolona vozila što se svakog radnog popodneva niz nju slivaju, Ulica kneza Miloša puna je kulturnih spomenika. Tu su, na primer, zgrada Muzičke škole “Stanković” čiji je prvi direktor bio veliki Stanislav Binički, kuća porodice Petronijević, velelepno zdanje Doma Vračarske štedionice, a tu je, na mestu gde se Obrenovićeva ulica seče s Nemanjinom, i kompleks novog (iako deluje starije čak i od starog, odnosno Kamene palate) Generalštaba Vojske Srbije. Ili barem ono što je od njega nakon NATO bombardovanja 1999. godine ostalo.