Seksualna želja u dugim odnosima često se doživljava kao problem koji treba rešiti. Kao signal da nešto više ne funkcioniše, da se odnos istrošio ili da je strast nestala. U takvoj perspektivi, želja dobija zadatak da potvrđuje odnos. Ona treba da pokaže da je odnos još živ, da bliskost nije izgubljena i da je sve i dalje „kao na početku“. Kada to prestane da radi, zaključuje se da je nešto pokvareno.
Međutim, seksualna želja nikada nije bila mehanizam potvrđivanja odnosa. Ona ima sopstvenu logiku koja ne prati uvek strukturu odnosa u kojem se pojavljuje. Želja je po svojoj prirodi pomeranje. Ona stalno proizvodi novu sliku mogućeg, novi objekat i novi horizont. Upravo zato ona nikada ne može biti stabilan temelj odnosa.
U tom smislu, želja ne govori nužno o partneru, nego o samoj strukturi ljudske psihičke dinamike. Ona pokazuje da ono što imamo nikada nije potpuno dovoljno. Zbog toga želja uvek sadrži element udaljavanja od onoga što je već prisutno.
Lakan je to sažeo jednostavnom formulom: „Želja je želja Drugog.“ Time je hteo da pokaže da želja nikada nije potpuno autonomna niti stabilna. Ona se pomera, menja i stalno pronalazi nove objekte.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
