Od trenutka kada su čelnici saudijskog fudbala (i države) rešili da se iz drugog plana popnu u sâm centar svetskog fudbala, svet je u šoku. Država koja je od eksploatacije nafte stekla ogromno bogatstvo konačno se odlučila da se diversifikuje, po ugledu na mnoge od svojih daleko manjih komšija. S obzirom na popularnost fudbala u toj zemlji i dramatična porast stanovništva u polsednjih pola veka, odluka da se ozbiljnije ulaže u taj sport ima mnogo smisla.
Da bi se razumelo o koliko ozbiljnom ulaganju je reč, dovoljno je znati da investicioni fond PIF, koji je u žižu javnosti ušao kupovinom Newcastle Uniteda pre dve godine, raspolaže sa preko 300 milijardi dolara.
Mediji, pre svega britanski, dočekali su na nož ulazak Kraljevine na velika vrata. Nova kovanica “sportswashing” svakog dana se pojavljuje u medijima i označava proces u kome se imidž države (ili bilo kog entiteta) popravlja, tj. “pere” kroz ulaganja u sport. Taj naziv mogao bi prilično tačno da se poveže sa onim što 15 godina rade Emirati, u izvesnoj meri i sa onim što radi Katar (mada je ulazak njihovog kapitala na Zapad znatno prethodio interesovanju za fudbal.
Ali u saudijskom primeru postoje jasne indicije da je u pitanju i nešto sasvim drugo. Saudijska Arabija je ne samo regionalna sila, njen emotivni kapital – kao zaštitnica dva najsvetija hrama u islamu, oduvek je imala veliki uticaj u muslimanskom svetu, a zbog specifičnih limita koje imaju svi mogući konkurenti za mesto lidera (Iran, Turska, Egipat, Pakistan, Indonezija), taj uticaj kontinuirano raste već pola veka.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
