Kako se Vučiću desio crni labud

Džou Enlaj, kineski premijer i diplomata, bio je najbliži saradnik Mao Cedunga. Zaslužan je i za politički uspon Deng Sjaopinga – lidera koji je započeo modernizaciju Kine. Džou Enlaj je inicirao normalizaciju odnosa Kine sa SAD, a njegovom zaslugom došlo je 1972. godine do istorijske posete Ričarda Niksona Kini. I kakve, pobogu, veze ima Džou Enlaj sa aktuelnim dešavanjima u Francuskoj i Srbiji?

Pa upravo prilikom te istorijske posete Niksona Kini, demonstrirala se kineska mudrost u ko zna koliko puta prepričavanoj anegdoti kad je Henri Kisindžer upitao Džou Enlaja za njegovo mišljenje o uticaju i posledicama Francuske revolucije, na šta je tadašnji kineski premijer odgovorio: „Previše je rano da bi se reklo“ (još nije prošlo ni 200 godina). Navodno je Kisindžer mislio na revoluciju iz 1789. Ali svedoci razgovora su tvrdili da Kisindžer nije mislio na francusku buržoasku revoluciju već na događaje od pre četiri godine – na burnu francusku 1968. godinu („Vratiće se opet osam šezdeset“ – Azra, „Filigranski pločnici“). Pa je pitanje Kisindžera bilo mnogo više aktuelizovano, a i odgovor kineskog političara i ne baš tolika kineska mudrost koliko suzdržanost. Svedočanstva nisu pomogla da se dekonstruiše mit koji je postao opšte mesto.

Ta famozna 1968. (ne samo francuska) jeste proglašavana „revolucionarnom“. Neko je svojevremeno i protest „žutih prsluka“ u Parizu brzopleto okarakterisao kao „revolucionaran“. I povodom aktuelnih – žestokih protesta u Francuskoj, koji su počeli pobunom srednjoškolaca, pominje se „revolucija“. Čak i „francuska intifada“, kako desničari raznih fela iz raznih zemalja hoće da proteste stave u migrantski kontekst. Srpski režim takođe koristi aktuelnu francusku „revolucionarnost“. Ne treba mu kineska mudrost da oceni da je tako, iako nije baš „obojena revolucija“ jer ona valjda može biti samo u antiputinovskom, prozapadnom, kontekstu. Režim Emanuela Makrona bar nije proputinovski. Kao srpski. Čiji je ideal – efikasnost francuske policije, ali bez francuske demokratije (izborne procedure).