„Kada bogati vode rat, umiru siromašni“
– Jean Paul-Sarte
Rat je reč koja je ponovo u našoj svakodnevici. Sledeći rat već počinje a da se prethodni nije završio. Tridesetak aktivnih konflikata trenutno se vodi u svetu. Neki od njih traju nekoliko godina, dok se drugi kontinuirano vode decenijama unazad. Međutim, užasi rata ostaju nepromenjeni, te se i u dvadeset prvom veku ratovanje svodi na žrtve, dominaciju, ubijanja, zarobljeništva, stradanja najosetljivijih. Nema tu pomaka u etici, ljudskim pravima i ostalim načelima. Jer rat i etika ne mogu zajedno. Rat legalizuje i promoviše nasilje kao način rešavanja problema. A tako je i sa zdravljem. Započinjanjem rata, rastanak sa zdravljem, i to javnim zdravljem, dugoročno je zapečaćen. Jer „Ratovi se ne otplaćuju tokom ratovanja, računi dolaze kasnije“ , Benjamin Franklin. Zapravo u ratovima žrtve direktnog ubijanja bile su najmanje brojne. Zato su brojevi žrtava ukupnih posledica rata uvek bili daleko veći. Neretko baš ove, indirektne žrtve, uticale su i na ishode ratnih sukoba. Tokom četiri godine koliko je trajao Prvi svetski rat stradalo je oko devet miliona vojnika i oko pet miliona civila. Međutim, to nije bilo ni blizu broju preminulih od posledica španske groznice, odnosno pandemije gripa koja se zadesila u vreme istog rata (1918/19. godine). Samo tokom manje od jedne godine koliko je pandemija trajala, stradalo je između 40 i 50 miliona ljudi, što je čak četiri puta više smrtnih ishoda tokom ove jedne godine u odnosu na sve godine Prvog svetskog rata. Dvadeset procenata ukupne svetske populacije bilo je inficirano gripom a 2-3% njih je umiralo, što je dovodilo do iscrpljivanja ili pak potpunog gubljenja vojnih kapaciteta. Činjenica da infekcija nije zaobišla ni mnoge od vodećih ljudi tog vremena, premijere, komandante i predsednike, takođe je menjala ishode pojedinih događaja. I rat između Ukrajine i Rusije, a koji bi za par meseci mogao da uđe u treću godinu trajanja, započeo je u vreme kada se svet i dalje suočavao sa jednom od najmasovnijih pandemija u istoriji. Za javno zdravlje, pandemija COVID-19 predstavljala je dovoljan izazov u to vreme. Rat u takvim okolnostima može da pogorša postojeću epidemiju, ali ona istovremeno može da utiče i na ratne resurse.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
