Kratka istorija Trećeg sveta

Tekst je originalno objavljen u novembarskom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.

Piše  Imanuel Valerštajn

Autor je bio direktor Centra Fernand-Brodel, u Birmingemu i istraživač saradnik na Univerzitetu Jejl u Sjedinjenim Državama. Ovaj tekst je inicijalno objavljen u francuskom izdanju Mon diplomatika u avgustu 2000. godine, i preuzima teze iz autorove knjige L’Utopistique, ou les choix politiques du XXIe siècle, Editions de l’Aube, La Tour d’Aygues, 2000.

***

“Treći svetˮ: izraz koji podseća na staru igru. Ipak, u jednom, ne tako davnom vremenu, on je predstavljao pravo bogatstvo. Jesu li taj uspon i pad upisani u večni ciklus prolazne mode? Ili se pre radi o tome da oni otkrivaju pozadinu velike politike? Sam izraz potiče od Alfreda Sovija. Ovaj francuski demograf ga je prvi put upotrebio početkom 50-tih, i izabrao ga za naslov knjige koju je uredio Žorž Balandije, a za koju je on napisao predgovor. Brzo usvojen, postao je deo svetskog intelektualnog diskursa.

Zašto? Treba se setiti političkih debata vođenih u posleratnom periodu. Kraj Drugog svetskog rata označio je poraz fašizma, trijumf saveza Zapadnjaka i Sovjeta. Svet je ponovo dolazio do daha. Uprkos masovnim ratnim razaranjima i teškoćama u snabdevanju u Evropi, politička klima je ponovo nosila optimizam.

Ali, tek što je uspostavljen mir, na pomolu je bio „hladni rat“. Međudržavni odnosi uspostavljali su se oko glavnih protagonista, Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Svakako, gledajući u prošlost, može se razmišljati o tome da je ovaj novi okvir bio deo jedne prilično uokvirene igre, čiji su parametri i ograničenja unapred dogovoreni u Jalti. To, međutim, nimalo ne umanjuje ni realnost sukoba, ni dubinu ispoljenih osećanja, ni uticaj ovih poslednjih na analize kao i na snove naroda. Ukratko rečeno, razmišljalo se upravo u okvirima koje je nametao „hladni rat“.

U čemu je značaj osmišljavanja pojma „Trećeg sveta“. Njegova vrednost je bila u tome što je podsetio na postojanje jednog ogromnog područja na planeti za koje primarno pitanje nije bilo na koju stranu se svrstati, već kakav bi stav prema njemu mogle da zauzmu Sjedinjene Države i Sovjetski Savez. Godine 1945, polovina Azije, gotovo cela Afrika, kao i Karibi i Okeanija su ostale kolonije. Da ne pominjemo ,,polukolonizovane zemljeˮ. Za ovaj ogroman svet koji se nalazio pod starateljstvom, u kojem je siromaštvo — i to kudikamo — nadilazilo siromaštvo ,,industrijalizovanihˮ zemalja, prioritet je bilo ,,nacionalno oslobođenjeˮ.