Politička koma francuske Pete republike

Tekst je originalno objavljen u novembarskom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.

Pišu Andre Belon & An-Sesil Rober

***

Vidno zbunjen obimom pobune protiv reforme penzija prošle godine, jedan poslanik Republikanaca (tradicionalna partija konzervativne desnice, prim. ur.) ispustio je uspaničen krik: „Da li vi shvatate: da smo pod Četvrtom republikom, vlada bi već bila svrgnuta.“ Potom je taj čovek, iako protivnik predsednika Emanuela Makrona, nastavio da hvali „stabilnost“ francuskih institucija. „Samo stabilno“, kao da se čuo poklič iz Jelisejske palate i Matinjona, sedišta predsednika i premijera, koji su se od početka pokreta „žutih prsluka“ ponašali kao tvrđave pod opsadom koje bacaju na rulju vrelo ulje policijske brutalnosti.

Dok sve ukazivalo na to da je većina birača odbacila reformu penzija — poput brojnih dugoročnih štrajkova, ponovljenih protesta po celoj Francuskoj, dobro popunjenih fondova za podršku štrajkača — ona se nije mogla blokirati nijednim ustavnim sredstvom.

Šef države i njegova vlada raspolažu celim pravosudnim arsenalom, kao što je član 49.3, koji im omogućava da zanemare protivljenje naroda koliko god masovno ono bilo. Dok je istovremeno sve očiglednije da je njihov izborni legitimitet veoma slab: Makron je okupio svega 18,19% glasača — u ukupnoj populaciji koja je upisana u biračke spiskove — u prvom krugu predsedničkih izbora 2017, a tek 43,61% u drugom krugu, dok je Žak Širak osvojio 61,99% u identičnom okršaju sa ekstremnom desnicom; prvi put je Narodnu skupštinu izabrala manjina birača 2022, a i uzdržavanje od izbora je isto povezano sa usponom Makrona, jer je dostiglo rekordnu stopu od 57,36% na parlamentarnim izborima 2017. Iako su došli i dalje održavaju vlast pod ovim uslovima, „Republika u pokretu“ (LRM), ipak ne ispuštaju povereni im „mandat“, kao da su im birači napisali blanko ček.