Vruće leto u ravnicama Ukrajine i po meteo-podacima i simbolično jer svaki dan pljušte hiljade granata. Ukrajinci nisu pokolebani gubicima i nastavili su dalje da pritiskaju rusku odbranu i da se trude da slome neku od jedinica rezerve, onih brigada i pukova koji su formirani na brzu ruku od mobilisanog kadra i nešto malo oficira. Takvi sastavi su slaba tačka na ruskoj strani, ali pred položajima “mobika” su duboka i široka minska polja, a iza njih još mina u ešeloniranoj odbrani. Ukrajinska navala ne prestaje. Pokušava se sa vodom-četom pa pomalo se pomeri linija za 250-300 metara, ali drže se tamo gde izađu na nove položaje. Težište su i dalje borbe oko sela Pjatihatka, osnovni pravac od Orehova ka Tokmaku gde su ukrajinske brigade ostale bez puno natovske tehnike i na istoku od Vremevke po dubini u smeru Staromlinovke.
Da vidimo, ko tvrdi da je pre rata znao za ta mesta? Prosečan dobro informisan Srbin znao je za onih par velikih gradova – Kijev, Harkov i Odesu. Sada ko se zanima za situaciju na frontu mora da gleda na Guglu sitne razmere i traži gde su sada ta sela koja su glavna vest. Bavi se geolociranjem ruski istraživački tim Lostarmour i oni se trude da svakog meseca približno ustanove pomeranja na frontu. Njihov izveštaj za jun kaže da je rezultat svih onih juriša ukrajinskih mehanizovanih četa ojačanih tenkovskim i inžinjerijskim vodovima zauzeti prostor od samo 92 kvadratna kilometra. Radi se o nekoliko sela i nešto polja i drvoreda koji su karakteristični za tamošnji pejzaž. To su zasadi za zaustavljanje erozije koji sada ocrtavaju linije puteva gde se vode borbe i svako ko se pozabavio ukrajinskim ratom navikao je na snimke tih šumaraka. U njima su zakloni, prikriva se tehnika, ali gine kada protivnički dron uoči gde su zakloni ili neka samohotka.
Rusi su izašli na nove odbrambene položaje na nekim mestima i ostavili su malo prostora, pošteno preoranog granatama. U celini taj komad se čini nebitnim kada se poredi sa procenjenih 96.370 kvadratnih kilometara Ukrajine koje sada drže Rusi. Ukrajinci tokom jula neće odustati i pored žege, i informacije sa terena kažu da se premeštaju pojačanja. Osnovno sredstvo prevoza je tradicionalno – železnica. Blizu fronta prevoze se tenkovi i ostala borbena tehnika i zatim raštrkani na vodove kreću ka frontu; ide se dalje na prvu liniju i pokušaje prodora po čitavom ratištu od Hersonske oblasti pa u velikom poluluku do Bahmuta (sada Ukrajinci kao pre neki mesec “muzikanti” pokušavaju da poluokruže grad) i Kremne i područja oko reke Oskol.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
