U Holandiji važi nepisano pravilo od 1977. godine da premijer bude lider stranke koja dobije najviše glasova na izborima. Nije reč o banalnoj tradiciji budući da je holandska politička scena prilično balkanizovana zbog primene strogog proporcionalnog sistema čiji je prelazni prag tek 0,67 odsto glasova. U novom sazivu parlamenta u Hagu će sedeti poslanici iz čak 16 različitih partija i prema najoptimističnijim očekivanjima novu izvršnu vlast će činiti najmanje tri partije.
Gert Vilders, lider ekstremno desničarske Partije za slobodu (PVV), ubedljivi je pobednik prošlonedeljnih izbora, ali nema ni izbliza dovoljan broj poslanika da formira vladajuću većinu da bi mogao da formira vladu. Njegov problem je što ima vrlo limitirani koalicioni kapacitet, ne toliko zbog stavova prema migrantima i islamu, koliko zbog skeptičnog odnosa prema Evropskoj uniji, naglašenom rusofilstvu, klimatskom negacionizmu.
Vilders je tokom izborne kampanje pokušao da ublaži svoje problematične stavove o EU, ruskoj invaziji na Ukrajinu, klimatskim promenama, kako bi postao prihvatljiv partner za stranku odlazećeg premijera Marka Rutea. Upravo zbog tih stavova Vildersu je iz šale promenjeno prezime u “Milders”, naglašavajući njegovo skretanje ka centru. Osim što se odrekao namere da realizuje tačku partijskog programa koja predviđa referendum o izlasku Holandije iz EU, Vilders je stavio do znanja i da borba protiv političkog islama nije prioritet.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
