Već neko vreme mi se na društvenim mrežama stalno pojavljuje objava “Nema dobrog seksa bez poremećaja ličnosti”. Dele je mnogi ljudi koje poznajem, jer im je zabavno, a i kolege da napišu pokoji komentar o tome kako je to pogrešno i opasno uverenje. Svaki put kad tu objavu vidim, i ja poželim da napišem nešto na temu, ali uvek se pojavi nešto preče. Ipak, kad sam nedavno slušajući radio, usred bela dana, čula voditeljku kako veselo promišlja na temu “Zašto je seks najbolji u problematičnoj vezi?”, shvatila sam da više nema odlaganja. Ne zato što se o temi pričalo usred bela dana, naprotiv, mislim da je krajnje vreme da o seksu počnemo da razgovaramo opušteno, bilo kada. Pogodilo me je to što i dalje o seksu pričamo stidljivo, ili na šaljiv način ili baveći se izuzecima i mitovima, i tako samo otežavamo partnerske odnose, umesto da pričamo o njegovim suštinskim aspektima koji bi ljudima zapravo mogli da pomognu.
Mitovi ne nastaju bez razloga. Oni imaju svoje utemeljenje u teškoćama ljudi da razumeju određena iskustva koja nisu uobičajena i koja ih zbunjuju. Zato oko njih stvaraju priče koje pomažu da svojim iskustvima daju značenje i osete olakšanje.
Mnogim ljudima se dogodilo da su imali dobar seks sa osobom sa kojom nisu kompatibilni, sa kojom ne dele iste vrednosti, ne mogu da zamisle budućnost, čak se jedni drugima i ne dopadaju previše.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se