Neke stvari s vremenom prerastemo, za neke ostanemo infantilno vezani. Ali ono što nam zauvek treba ma koliko moderni i savremeni bili, od prvog momenta kada udahnemo vazduh pa nas taj udah zaboli i zaplačemo, jeste ljubav: roditelja, staratelja, bližnjih, ostalih.
Možda se samo pod uticajem raznih okolnosti naša predstava o toj moćnoj sili izvitoperi.
U filmu „Ekvilibrijum“, u kojem je neko buduće društvo dovedeno u red lišavanjem emocija, pa i onih dobrih, lik (visokog sveštenika) Kristijana Bejla pokušava da shvati osuđenicu na smrt zbog kršenja pravila o osećanjima, pitanjima o smislu. “Jer nikad nisi osećao, ne možeš znati. Ali to je esencijalno kao dah. A bez toga… ljubavi, ljutnje, tuge, dah je samo sat… koji otkucava”, kaže ona.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
