Neke stvari s vremenom prerastemo, za neke ostanemo infantilno vezani. Ali ono što nam zauvek treba ma koliko moderni i savremeni bili, od prvog momenta kada udahnemo vazduh pa nas taj udah zaboli i zaplačemo, jeste ljubav: roditelja, staratelja, bližnjih, ostalih.
Možda se samo pod uticajem raznih okolnosti naša predstava o toj moćnoj sili izvitoperi.
U filmu „Ekvilibrijum“, u kojem je neko buduće društvo dovedeno u red lišavanjem emocija, pa i onih dobrih, lik (visokog sveštenika) Kristijana Bejla pokušava da shvati osuđenicu na smrt zbog kršenja pravila o osećanjima, pitanjima o smislu. “Jer nikad nisi osećao, ne možeš znati. Ali to je esencijalno kao dah. A bez toga… ljubavi, ljutnje, tuge, dah je samo sat… koji otkucava”, kaže ona.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
