Kada sam se prvi put susrela sa idejom da je u životu dobro praktikovati zahvalnost i biti svestan svega onoga što je dobro u našem životu, pomislila sam koliko mora da je lep osećaj kada naučiš da primećuješ oko sebe dobre stvari.
Danas nas popularna psihologija i razni instant životni gurui svakodnevno podsećaju da je u životu važno biti srećan, zahvalan, svestan sadašnjeg trenutka, da je važno ostvariti se i kreirati idealnu i željenu verziju sebe. Svakog dana kada skrolujem po Instagramu (bila bih zahvalna sebi ako bih to radila manje), napadaju me sa svih strana samoprozvani lajfkoučevi, influenseri, ljudi spornog obrazovnog profila i svi uglas viču “važno je da si zahvalan, i to svaki dan”, “jedino što imaš je ovaj sadašnji trenutak, iskoristi ga!”, “od toga kako misliš zavisi kakav ćeš život imati, ti si kreator svoje sudbine!”.
Okej, da li baš moram da praktikujem zahvalnost svaki dan?
Odjednom mi ideja o praktikovanju zahvalnosti više nimalo nije simpatična. Deluje mi kao neka prisila, a ljudi koji je promovišu su sve samo ne autentični. Mogu da ih zamislim kako snimaju rilsove na kojima su nasmejani i zahvalni, a između tih snimanja tonu u svoj mrak koji niko ne sme da vidi jer mora se biti zahvalan i pozitivan baš svaki dan. I tako zahvalnost, poput mnogih drugih self-help koncepata postaje izopačena i zloupotrebljena i više ne služi svojoj svrsi. Postaje maska iza koje se krijemo jer je imperativ u životu biti pozitivan, a kada smo zahvalni to je poruka koju šaljemo svetu, zar ne? “Ja sam zahvalna jer imam na čemu da budem. A ti? Na čemu si ti zahvalan? Je li i tvoj život spektakularan kao moj?” I tako praktikovanje zahvalnosti postaje još jedna značka koju možemo da okačimo na svoj idealni Instagram profil i pokažemo svetu kakav fenomenalan život vodimo!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
