Alal vera, deco!

Neverovatan je ovaj narod Srbije. Uistinu neverovatan.

Treći put za mog života, treći put u četiri decenije ruši autoritarnog vladaoca. Izborima, glasovima, demokratijom. Uprkos svemu i uprkos svima. Velike studentske demonstracije 1996/97. prisilile su Slobodana Miloševića da prizna pobedu tadašnje opozicije na lokalnim izborima. Petog oktobra 2000. odbranjen je izborni trijumf nad Miloševićevim režimom i nad njim lično.

U prošlu nedelju je Studentska lista, na parlamentarnim izborima, do nogu potukla aktuelnu vlast i njenog, do juče, neprikosnovenog lidera.

Kad god pomislimo da je u Srbiji, i među Srbima, sve izgubljeno, sve propalo i da više ni truni nade nema, ovaj se narod podigne, uskovitla, omasovi i ostvari ono što je izgledalo nemogućno.

Ovog puta, u vodećoj ulozi je bila srpska studentarija. Pobeda je njen rezultat. Njeno ostvarenje. Njena zasluga. Isključivo njena. Mi, odrasli, sledili smo njihov putokaz i njihov primer.

Rekoh i ponavljam. Alal vera, deco!

Trebalo je preživeti batine, progone, udarce i uvrede. Trebalo je ostati uspravan, hrabar, odlučan. Trebalo je verovati da je uspeh dostižan u uslovima koji su delovali beznadežno.

To su vrline mladosti. Predivne, bezazlene, čiste kao suza srpske mladosti.