Jedna od stvari koja će mi, kao odrasloj osobi, zauvek nedostajati iz detinjstva, a nije originalni Cipiripi krem sve sa onim lončetom koje ti posle ostane, jeste ideja da je svet ipak nekakvo razumno i smisleno organizovano mesto.
To je posledica toga što su nas učili da lopovi idu u zatvor, da se svaki rad i trud isplate, da treba biti pošten, da uvek postoji neko ko te čuva i kome možeš da se obratiš kad imaš neki problem, bilo da su to lekar, policajac ili neka treća instanca čija funkcija i jeste da bdi nad ljudima i radi na njihovoj dobrobiti.
Onda, s vremenom, polako počne da ti postaje jasno da to baš i nije uvek tako. Da ne završe svi lopovi u zatvoru, da postoje rad i trud koji se ponekad baš i ne isplate, bar ne na način na koji zamišljaš, da je poštenje u nekim situacijama isto što i biti budala, a da taj koji bi trebalo da te čuva zapravo može da bude korumpiran, neznalica, pokvaren ili sve nabrojano.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
