Dobrota kao pojam koji ima najveću etičku vrednost, oduvek je bila vrlo važna tema razmatranja filozofa kroz istoriju ljudske misli. Mnoga savremena psihološka istraživanja, uključujući čuvenu Harvardsku studiju o razvoju odraslih, pokazala su da ljudi koji čine dobra dela, ne čine samo drugima već i sami uživaju višestruke benefite od toga. Ta studija, koja je započeta 1930-ih i jedna je od najdugotrajnijih studija života odraslih ikad sprovedenih, otkrila je brojne važne veze između različitih aspekata života ljudi i njihove opšte dobrobiti. Zaključak studije upućuje da ljudi koji su usmereni na davanje drugima kroz dobra dela, češće doživljavaju pozitivne emocije kao što su zadovoljstvo, mir i sreća, imaju optimističniji pogled na život, više vrednuju sebe, zadovoljniji su odnosima, imaju bolje mentalno zdravlje i žive duže. Danas se mnogi stručnjaci, antropolozi, sociolozi i psiholozi, bave fenomenom dobrote, tragajući za odgovorima na pitanja da li smo skloni da pre primetimo “zlo” ili “dobro”, da li je kapacitet za dobrotu urođen ili se dobrota može naučiti, da li teški životni trenuci pobuđuju “dobro” ili “zlo” u čoveku. Kao svi psihološki fenomeni, pitanje dobrote je veoma složeno i ne može se posmatrati odvojeno, i izvan interakcije sa onim “lošim”, destruktivnim, agresivnim u čoveku, niti se unutrašnji svet čoveka može odvojiti od njegove spoljašnje realnosti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
