Zadnjih dana pred teatralnu ostavku na mesto predsednika Srbije, Vučić je kao prvi na listi „Ujedinjena Srbija“ izjavio da vodi strategiju tihih predsedničkih izbora i dodao da je to svima trebalo da bude jasno pre šest meseci. Ali, kad je lider SPS Ivica Dačić, pre neki dan na konvenciji te stranke u beogradskoj „Areni“ najavio kandidaturu za predsedničke izbore, oni više neće biti „tihi“. Kao što neće biti „tihi“ ni ako ne bude jasno legitimisane skupštinske većine nakon parlamentarnih izbora predstojećeg 25. oktobra.
Najpoznatija žargonska replika Slobodana Miloševića bila je „malo morgen“. Dačić ju je ovih dana efektno aktivirao kao alternativni (prkosni) slogan SPS. I to na istorijski bis. Milošević je tako odgovarao na spoljne pritiske na zemlju, Dačić i to, ali i kao odgovor onima koji ne žele dobro SPS. Nije to baš „treći put“ u visokonaponskoj podeli Srbije, ali stav o integritetu SPS jeste (Dačić: „Mi smo neuništivi“).
Isključenje Branka Ružića nije napravilo frakcijski raskol u stranci, a i Ružić je izgleda na vreme shvatio – da uprkos izvesnom uporištu koje je imao u stranci – nema snage da preuzme SPS (da je reformiše), te je zato najavio formiranje sopstvene partije – čekajući izborni rasplet. Ima osnova u tome što Dačić poručuje iz „Arene“ – Mi (SPS) smo institucija. Jer, od partija takozvane prve generacije partija srpskog modernog višepartizma, SPS se najbolje održala. Doduše, postala je manjinski partner SNS, ali za razliku od DS ima kapacitet da samostalno izađe na izbore. Od te prve generacije partija – SPO se marginalizovao u dubokoj senci SNS, DSS je sa prefiksom Nova nastavila distanciranje od Petog oktobra, i prozapadnu poziciju zamenila proputinovskom. Građanski savez Srbije se ugasio utapanjem u LDP koji je u međuvremenu propao nakon što su funkcioneri te stranke masovno prešli kod Vučića.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
