Nema broja kojim bi se prikazale žalopojke mnogih ljudi, prvenstveno žena, vezanih za to na šta liči njihov život u poređenju sa onim koji su planirali. Planove nam prvo prave roditelji. Njihove ideje često nisu vezane za realne kapacitete, autentičnu motivaciju ili sredinske uslove u kojima je njihovo dete. Tu su onda i babe, dede, tetke, ujne, strine, da ne zaboravimo kume, koji svi imaju svoje ideje, uglavnom megalomanske o perspektivi ili tek rođene bebe (dobro nam došla na ovaj svet) ili deteta koje polako raste i na kraju odrasta. Priznaćemo da je teško izboriti se sa ovoliko lepih želja i planova, ali kao i u bajci, setimo se Trnove Ružice, može tu da zaluta i neko, u narodu poznat kao baksuz. E, taj baksuz onda postane izgovor ili opravdanje za izgužvan život.
Reče mudri Duško Radović da ne možemo više da krivimo roditelje za svoj život onda kada počnemo da nosimo cipele broj 39. Prosto, mladi naraštaji rastu, a sa njima i broj cipela koji nose. U svakom slučaju, od nekog trenutka postajemo odgovorni za svoje živote.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
