Kažu da je Orfej sišao u Had po ženu koju je voleo. Za to je dobio jednu jedinu šansu i jedan jedini uslov: da uvek ide ispred nje a da se ne okrene.
I svi znamo kako se priča završava. Okrenuo se. I izgubio je.
Problem nije u tome koliko je voleo. Niti je u tome da li joj je dovoljno verovao. On nije mogao da izdrži ono što se od njega tražilo. Nije mogao da izdrži da ne zna. Tišinu iza sebe. Korake koje ne vidi. Prisustvo koje mora da oseća, a da ne proveri…
Od ljudi se, izgleda, uvek traži isto. Jedna stvar…
I ma šta mi pričali, retko se čoveku traži sve. I nikada se ne pada na svemu. Uglavnom je to jedna stvar. Jedna — a baš nju ne možemo. Ne smemo, ne znamo ili nećemo da ispunimo. A to ne mora biti nešto veliko. Nekada je to bliskost. Nekada iskrenost. Nekada da ostanemo ili da se jednostavno pokupimo i odemo. Ili makar da više ne lažemo…
Od Orfeja se tražilo samo jedno — da se ne okrene.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
