Ne znam da li ste gledali, ali u filmu “Antichrist”, Larsa Von Triera, ima scena u kojoj majka lisica u šumi kanibalski jede samu sebe (svoj trbuh i creva), zatim se okreće ka kameri i kaže “Chaos reigns”. Što su ujedno i poslednje reči proročanstva koje u seriji “Kaos” deli nekoliko ljudi i bogova. Na sreću po nas (ili nažalost?), tu prestaje svaka sličnost ove serije sa Von Trierovim filmom, ali ove reči i ovde imaju zlokoban eho, iako je “Kaos”, barem “na površini”, daleko manje sumoran.
Kvalitet serije “Kaos” je u tome što deluje sveže, duhovito i zabavno unutar jednog templejta koji je poslednjih godina pozamašno eksploatisan.
Taj templejt kao osnov koristi mitove, legende, ponekad i istoriju, a onda u njega useljava moderan i savremena jezik, crni humor, popkulturne reference, situira ga u savremeno doba ili kakav drugi period, moderniji od izvornog. Ton je najčešće satiričan i gledaocu na duhovit (naročito intelektualno duhovit) način servira odomaćene predstave o junacima, njihovim odnosima, mitskim, odnosno kvazi-istorijskim događajima, ali ih rekontekstualizuje, prikazuje iz “sasvim drugačijih” uglova i kroz tu vrstu inovacije zapravo preispituje dokle ćemo neke stvari prihvatati zdravo za gotovo.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se