Ne znam da li ste gledali, ali u filmu “Antichrist”, Larsa Von Triera, ima scena u kojoj majka lisica u šumi kanibalski jede samu sebe (svoj trbuh i creva), zatim se okreće ka kameri i kaže “Chaos reigns”. Što su ujedno i poslednje reči proročanstva koje u seriji “Kaos” deli nekoliko ljudi i bogova. Na sreću po nas (ili nažalost?), tu prestaje svaka sličnost ove serije sa Von Trierovim filmom, ali ove reči i ovde imaju zlokoban eho, iako je “Kaos”, barem “na površini”, daleko manje sumoran.
Kvalitet serije “Kaos” je u tome što deluje sveže, duhovito i zabavno unutar jednog templejta koji je poslednjih godina pozamašno eksploatisan.
Taj templejt kao osnov koristi mitove, legende, ponekad i istoriju, a onda u njega useljava moderan i savremena jezik, crni humor, popkulturne reference, situira ga u savremeno doba ili kakav drugi period, moderniji od izvornog. Ton je najčešće satiričan i gledaocu na duhovit (naročito intelektualno duhovit) način servira odomaćene predstave o junacima, njihovim odnosima, mitskim, odnosno kvazi-istorijskim događajima, ali ih rekontekstualizuje, prikazuje iz “sasvim drugačijih” uglova i kroz tu vrstu inovacije zapravo preispituje dokle ćemo neke stvari prihvatati zdravo za gotovo.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
