Umro je drug Tito, čulo se 4. maja 1980. godine.
Tito je toliko bio poštovan u svetu da je čak američki predsednik Džimi Karter na njegovu sahranu poslao svoju majku, čulo se nedkoliko dana kasnije. I ponavljalo sve do danas.
Koliko se puta na ovaj način isticala uloga predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u globalnoj politici, to samo pokazuje kako istorija može da bude varljiva i kako naši doživljaji istorijskih događaja s vremenom mogu da se „ispinuju“ i dobiju potpuno drugačije značenje.
To ne znali, naravno, da Tito nije bio poštovan i da njegova sahrana nije bila veliki globalni događaj.
Priča o ovom „mitu“ zapravo govori koliko to jeste bio veliki događaj.
Jer, nešto što se danas gleda kao gest posebnog i ličnog poštovanja – majka američkog predsednika na sahrani predsednika Jugoslavije – zapravo je u to vreme bilo viđeno kao potencijalno jedna od najvećih diplomatskih grešaka Džimija Kartera tokom mandata u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Ne to što je „poslao“ majku, nego što lično nije došao na sahranu i rizikovao da Jugoslaviju posle Titove smrti ekspresno ispusti iz ruku i „vrati“ Sovjetima u zagrljaj. Pitanje šta će biti sa Jugoslavijom posle Tita, zapravo duže od decenije se postavljalo u svetskoj javnosti, mnogo češće i sadržajnije nego što je to, prirodno, bilo uputno u Jugoslaviji.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
