Da je cenzus vraćen na pet odsto, ne bi ga prošla ni lista “ekstravagantnog” pulmologa Branimira Nestorovića. Na ovim izborima koji kao da su bili i konkurs za novog Belog Preletačevića. Pet odsto je od cenzusno rizičnih izbornih lista prebacila jedino koalicija NADA (Novi DSS i POKS).
Izbori 17. decembra bili su čistilište. Pa sad imamo ovakvu situaciju: dominantne Vučićeve naprednjake, kao održivi model radikala za ovo vreme, “Srbiju protiv nasilja”, kao relativno uspešnu centrističku Đilasovu (većinski) opozicionu grupaciju, sa svojim levim (ekolozi, zeleni i nedaviše) i desnim krilima (Aleksić, Ponoš, pa Ćuta donekle), Dačićeve socijaliste u padu, i prostor takozvanog demokratskog nacionalizma koji sve uspešnije personifikuje Miloš Jovanović. I njegovim sve ubedljivijim razuveravanjem da je projektna opozicija, odnosno priznanjem građanske opozicije da se bez ovakve (kultivisane) desnice, emancipovane od Vučića, ne može napraviti suštinski iskorak u kompromitaciji i demontaži režima.
Vučiću ponovo ne trebaju socijalisti. Uostalom, zašto bi neko glasao za Dačića kad može za Vučića. U tome je i razlog lošeg rezultata SPS, jer Vučić je prilično isisao vazduh iz SPS, preuzevši od njih i socijalno-egalitarnu komponentu kao i slavsko-patriotsku. Preuzeo je i Miloševićevo političko nasleđe (ne i unuka), visoko podigavši steg Miloševićeve “antibirokratske revolucije” kroz populističku borbu za narod, a protiv takozvane lažne elite. Dačić jeste video Lavrova u Skoplju tokom kampanje ali mu Vučić nije dozvolio da se razmahne u putinofiliji. Kao lane. Milica i Boško videli su uživo svoju Tejlor Svift – Mariju Zaharovu, ali su valjda ukapirali da Kremlj ima bitnije zavetnike u Srbiji.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
