Svi nastavci feljtona kao i prateći tekstovi, video zapisi i podkasti biće dostupni na ovom linku.

***

Čime li će Bijelo dugme otvoriti koncert 11. maja u Sarajevu? Kojom pesmom? Ili će se možda reprizirati kratki film Bojana Hadžihalilovića koji je ispratio povratničku turneju 2005? Uz zvučnu sliku “Kad bih bio Bijelo dugme” nizali su se kadrovi OI Sarajevo 1984, Live aid, Bojan Križaj, Vučko, socijalistički funkcioner koji ćaska sa Kirkom Daglasom…

Brega mi je rekao da postoji mogućnost da Điđi Jankelić odsvira ovu turneju na onom čuvenom crvenom kompletu bubnjeva sa hornom. On je imao prvi takav set negde kad i slavni Alan Vajt iz grupe YES. Bijelo dugme je bilo u svemu pionir pa i u opremi, pa i u scenskom nastupu koji je sadržavao dimne pečurke, suvi led, nezaboravni lajtšou… Meni je jedan početak koncerta Dugmeta promenio život.

Pisao sam o tome u prvom nastavku feljtona. Ako sam ja kao dvanaestogodišnji dečak te noći i videvši prvi put Bijelo dugme poželeo da u životu budem rok muzičar, kakve su želje imale devojčice koje su bile blizu mene te večeri i kao i ja prvi put gledale Bregovića i ekipu? Koji su bili snovi i utisci devojaka na prvom susretu sa Bijelim dugmetom? U ovom nastavku feljtona su žene koje su odrastale uz Dugme a neke se i družile s njima, na pločama i koncertima, ili na skijaškim stazama i žurkama.