Proljetos, na sajmu knjiga u Podgorici, pokušavao sam kupiti roman Thomasa Bernharda ali me prodavač nagovorio da kući odnesem knjigu salvadorskog pisca Horacia Castellanosa Moye Gađenje ili Tomas Bernhard u San Salvadoru. „Ovo je genijalno, ovo uzmi,“ ponavljao je i gurao mi knjigu u ruke, pa sam je na kraju zaista uzeo i odnio sa sobom, iako to obično ne činim. Salvadorski Bernhard nije bio ono što sam tražio i neko je vrijeme knjiga Castellanosa Moye, jednog od najveći salvadorskih pisaca koji već godinama živi u egzilu, stajala na mojoj knjižnoj polici sve dok ga prije desetak dana napokon nisam uzeo u ruke. I onda sam, nakon svakih nekoliko pročitanih stranica, okretao knjigu na početak da provjerim jesam li ja tu nešto pogrešno razumio, je li ova knjiga zaista napisana u El Salvadoru 1995.
„Svakom iole obrazovanom čoveku je jasno da je političarima u ovoj zemlji vidno atrofirala veština čitanja, čim progovore primećuješ da već duže vreme ne koriste veštinu čitanja, najgora stvar koja bi političarima mogla da se desi jeste da ih neko natera da pred publikom čitaju naglas, to bi bilo strašno, Moja, veruj mi da u ovoj zemlji nema potrebe organizovati javne rasprave među kandidatima, dovoljan test bi bio da kandidat pred publikom pročita nešto naglas, garantujem ti da bi vrlo malo njih prošlo ispit tečnog čitanja naglas. A kako samo čeznu da se pojave na televiziji, Moja,“ piše Jose Castellanos Moya o političarima iz El Salvadora, države koju neki smatraju izvornom banana republikom, a ja nikako nisam mogao da u tom opisu ne prepoznam gomilu ovdašnjih pripadnika vladajuće klase.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
